Комисија би требало да почне са радом 24. марта, на годишњицу почетка бомбардовања, пишу „Вечерње новости”, а биће формирана одлуком Владе Србије, која ће обезбедити и средства за њен рад.
Структура комисије ће се заснивати на вертикалној организацији – од локалне полицијске станице и војних одсека, до гробаља и црквених парохија. У министарствима, посебно војном и МУП-у, као и ВБА и БИА, и на нивоу покрајине и локалних самоуправа, биће формиране радне групе за истраживања које ће имати сараднике и привремена радна тела. Сви они ће бити „под капом” државне комисије.
Ни после две деценије не постоји тачан списак свих жртава, а процене су да је од 24. марта до 10. јуна 1999. погинуло између 1.500 и 2.500 људи, а око 6.000 рањено. Међутим, њихова имена нико није пописао, нити направио јединствену базу података.
Засада се зна да је за 78 дана агресије погинуло најмање 79 деце и 754 припадника Војске и МУП-а.
Уколико би се посматрао период од 1. јануара 1998. до краја бомбардовања, убијена су 1.002 припадника војске и полиције.
За 11 недеља свакодневних ваздушних напада, НАТО је извршио 2.300 удара на тадашњу СР Југославију и бацио 22.000 тона пројектила, међу којима 37.000 забрањених касетних бомби и бомби пуњених обогаћеним уранијумом.
