Истовремено, турски званичник је нагласио да Турска неће напустити ниједну од својих 12 осматрачница у тој провинцији.
„Ми смо много пута говорили да нећемо повлачити своју војску ни људе одатле. Они ће наставити своју мисију”, истакао је Акар.
Према речима турског министра, турски војници су добили наређење да предузму оштре мере као одговор на нападе сиријске војске.
Подсетимо, 3. фебруара је услед гранатирања сиријске војске у Идлибу погинуло осам турских војника и цивила. Како је изјавио турски председник Реџеп Тајип Ердоган, као одговор на то страдало је 76 сиријских војника.
Анкара је у понедељак изнела саопштење о неутрализацији 101 сиријског војника. Неутрализација је уследила након што је пет турских војника погинуло, а још пет рањено у гранатирању сиријске војске. У уторак су турске власти саопштиле да је погинуо још 51 сиријски војник.
Ситуација у Идлибу
Русија, Иран и Турска су се у мају 2017. године у Астани (сада Нур Султан) договориле о формирању четири зоне деескалације у Сирији.
Од тога 2018. године три су прешле под контролу Дамаска. Четврта зона, која се налази у провинцији Идлиб, као и делови суседних провинција Латакија, Хама и Алеп засад нису заузеле владине снаге, а највећи део је под влашћу терориста из „Нусра фронта”.
У септембру 2018. године Русија и Турска су у Сочију потписале споразум о формирању демилитаризоване зоне у Идлибу, где се налази више од десет разних формација. Највећа од њих је савез протурских група „Национални фронт за ослобођење” и „Нусра фронт” –укупно око 30 хиљада побуњеника.
Сиријска војска је 26. јануара 2018. године почела да продире према западу Алепа због свакодневних терористичких напада на цивиле у стамбеним деловима града, услед чега је погинуло десетине недужних цивила.
Упоредо с ескалацијом, Анкара и неки њени партнери криве Дамаск и Москву за нападе на хуманитарне објекте и турске војнике. Званична Русија и Сирија су више пута изјављивале да је разлог нестабилности у региону – деловање терориста.
