„Балкански ’мини Шенген‘ није стварност, већ више идеја. За сарадњу шест земаља региона имамо оквир Берлинског процеса. У том смислу нема ничег новог“, казао је синоћ Курти у емисији „Рубикон“ на КТВ.
Он није искључио могућност да присуствује наредном састанку балканског „мини Шенгена“, али наводи да је мало је вероватно да би таква одлука била донета у његовом кабинету.
„Морамо да разговарамо о свему у влади Косова. Морамо да сачекамо документацију о тој идеји и ја ћу развити неке прелиминарне контакте пре него што одем на четврти састанак“, рекао је он.
Уверен је, међутим, да би албански „макро Шенген“ могао да се имплементира врло брзо.
„Албански ’макро Шенген‘ подразумева свеобухватну албанску либерализацију. Балкански ’мини-Шенген‘ је идеја која није спроведена, док албански ’макро Шенген‘ може да се спроведе врло брзо. Такве иницијативе не могу се усмерити негде другде, сем према Берлинском процесу“, рекао је Курти.
Говорећи о ставу Трамповог изасланика Ричарда Гренела, који инсистира на укидању таксе на производе из Србије и Босне и Херцеговине, Курти је рекао да амерички дипломата „има пуно енергије и није злонамеран“, али да су питања на Балкану и односи Косова и Србије осетљиви.
Понавља да је показао спремност да укине таксе, али након успостављања принципа реципроцитета.
„Прецизираћемо шта је реципроцитет. Косово може да примени реципроцитет, али то не чини. Никако не можете улазити у Србију са косовским регистарским таблицама. Тако би могло да поступи и Косово, тако би изгледао реципроцитет. Имамо право да не дозволимо српске камионе, јер немамо уговор о друмском превозу“, навео је Курти.