Нови век отвориле су две велике обавештајне провале — прва је била „афера Викиликс“, другу је отворио Едвард Сноуден, објавивши да САД шпијунирају читав свет. Никоме на памет није падало да Вашингтон то ради деценијама и да је оно што је Сноуден обелоданио само усавршена технологија једног давно започетог посла.
„Вашингтон пост“, лист познат по објављивању доказа да је америчка влада систематски лагала своје грађане о рату у Вијетнаму (Пентагонски папири), као и о разоткривању афере Вотергејт, која је довела до пада председника Ричарда Никсона, објавио је, у сарадњи са новинарима немачке телевизије ЦДФ, још једно велико откриће.
Испоставило се да су америчка ЦИА и немачки БНД око пола века шпијунирали и савезнике и своје противнике тако што су поседовали швајцарску компанију „Крипто АГ“ из Цуга, којој су многе владе указивале поверење у осигуравању поверљивости комуникација тајних служби, дипломата и војске. Једном речју, донедавно је „Крипто АГ“ био познат по томе што је владама продавао технологију за шифровање.
Докопавши се власништва над компанијом, ЦИА и БНД су од 1970. систематски шпијунирали владе разних земаља које су биле клијенти швајцарске компаније и на томе зарађивали значајне профите, под кодним именом операција „Рубикон“. Међу земљама које су користиле услуге „Крипта АГ“ била је и бивша Југославија, а највећи корисници технологије за шифровање комуникација били су Иран и Саудијска Арабија. Укупно је преко 120 држава користило технологију ове фирме.
Како се одиграла обавештајна операција века
Везе између „Крипто АГ“ и америчких обавештајних структура датира још пре седамдесетих година. Оснивач компаније Борис Хагелин, који је из бољшевичке Русије избегао у Норвешку, па када су Норвешку окупирали нацисти у САД, почео је посао продавши америчкој војсци машине за шифрирање.
У вашингтонском „Космос клубу“ 1951, Хегелин је склопио „пакт са ђаволом“ који му се веома исплатио — пристао је да своје најсофистицираније моделе продаје само државама које одобри Влада САД. Државе које се не налазе на листи добијале би старије и слабије системе. Америчка влада обавезала се да ће Хагелину, који је седиште фирме управо у то доба преселио у Швајцарску, плаћати компензацију за изгубљени профит, која је износила и до 700.000 долара годишње.
Десетак година касније, ЦИА и Хагелин склопили су „уговор о лиценцирању“, којим му је плаћено 855.000 долара за обнову обавеза. Од тада, „Крипто АГ“ почиње да добија и суме од 10.000 долара за „маркетиншке трошкове“, како би Хагелин осигурао да његова компанија, а не нека друга, добија послове.
Средином шездесетих, када је претила опасност да Хагелинове машине постану застареле, у помоћ му је прискочила Национална служба безбедности (НСА) која је дизајнирала нови, потпуно електронски уређај за шифрирање.
Када се, крајем деценије, Хагелин приближио осамдесетој, у Ленглију су постали забринути због могућности да „Крипто АГ“ буде продат некоме ко није „поуздан“. Хагелинова жеља била је да га на челу компаније наследи син, али то није било по вољи главешинама ЦИА. Син Бориса Хагелина, Бо, погинуо је у саобраћајној несрећи.
На крају, након преговора са француском, немачком и америчком обавештајном службом, контролу над компанијом преузели су ЦИА и БНД, а уговор је потписан у Минхену. Да купопродајни уговор не остави никаквог новчаног трага побринула се адвокатска канцеларија Марксер и Гоп из Лихтенштајна. Од тада траје операција, која се испрва звала „Лексикон“, а касније је преименована у „Рубикон“.
Уз помоћ „Крипта“, ЦИА је желела да контролише свет
На тај начин ЦИА и НСА могли су да контролишу око 40 одсто протока поверљивих информација. Када су вођени преговори у Кемп Дејвиду 1978, између Египта и Израела, ЦИА је прислушкивала све разговоре између египатских званичника. Такође су, годину дана касније, прислушкивали комуникације између иранских званичника, током талачке кризе, када је Иран као таоце задржао службенике америчке амбасаде у Техерану.
На који је начин „Крипто“ долазио до послова најречитије говори податак да је један од директора фирме у саудијску престоницу Ријад отишао са десетак сатова „Ролекс“ у пртљагу. Касније је у Швајцарској организована обука за Саудијце, којима је омиљени део био одлазак у бордел, опет на рачун компаније.
Захваљујући услугама „Крипта“, ЦИА је, испоставља се, знала за намеру чилеанског генералштаба да са власти обори социјалистичког председника Салвадора Аљендеа, као и за непочинства и злочине те и других латиноамеричких војних хунти. ЦИА је, тако, пратећи комуникације аргентинских власти, могла да током Фокландског рата прослеђује податке Великој Британији.
Оно што ЦИА није могла непосредно да сазна јесу тајне СССР-а и Кине, јер ове земље нису биле клијенти „Крипта“. Међутим, пратећи комуникације ових земаља са државама које су биле „Криптови“ клијенти, могли су посредно да буду упознати са тајнама комунистичког блока.
Шпијунирање светских влада настављено је до 2018, када је фирма продата. Исте године компанија је ликвидирана и формиране су две нове компаније — „Сајван“, која ради само за швајцарску владу и „Крипто интернешенел“, који је преузео међународно пословање.
Швајцарске власти покренуле су прошлог уторка истрагу о везама „Крипто АГ“ са ЦИА и БНД, док је почетком месеца „Крипто интернешенелу“ одузета извозна дозвола. Према писању „Вашингтон поста“, на овај корак швајцарске власти биле су принуђене због сазнања да ће новинари објавити причу.
Немачки и амерички новинари су интервјуисали низ обавештајаца како би потврдили своја сазнања о операцији Рубикон, али многи од њих желели су да остану анонимни. Међу реткима који је потписан својим именом је бивши немачки министар задужен за обавештајну службу Бернд Шмидбауер, који је потврдио постојање операције Рубикон, рекавши да је она допринела да свет буде безбеднији.
Међутим, ако узмемо у обзир да су амерички и немачки обавештајци знали за злочине латиноамеричких војних хунти, као и за намере појединих режима да врше покоље политичких неистомишљеника или етничка чишћења, а да нису реаговали, поставља се питање да ли је операција „Рубикон“ била вредна толиког броја људских живота.
