Победник краси Калемегданску тврђаву од 1928. године, и током бдења над Београдом претрпео је бројна оштећења, што под утицајем руке времена, што од метака којима је погођен током Другог светског рата. Због тога је одлучено да статуа буде рестаурирана, па је Београд на неколико месеци остао без једног од најстаријих суграђана.
Овај споменик је као дело руке Ивана Мештровића првобитно требало да краси Теразијски плато, тада Трг престолонаследника Александра, у виду фонтане. Идеја се јавила у славу коначне српске победе над Турцима у Другом балканском рату 1912. године, а остварена је постављањем Победника на постамент на Горњем граду Калемегданске тврђаве на десетогодишњицу пробоја Солунског фронта 7. октобра 1928.
Данас је Калемегдан био крцат грађанима, који су уз немали број страних туриста стрпљиво чекали на ред да се фотографишу са Победником у његовом новом оделу, пре него што буде подигнут тринаест метара увис.
Београђани чекали да направе селфи са Победником
Никола Николић (81) рекао нам је да је био присутан и у моменту одношења Победника, а да је сада дошао да види како изгледа рестаурирана скулптура која је симбол Београда:
„Када сам га видео како је изгледао пре три месеца, право је чудо да је уопште опстао, ипак је стајао на ветрометини скоро сто година. Тако да је, по мом мишљењу, искоришћен последњи моменат, иначе је могло да дође до хаварије. Он је овде на правом месту, јер немате лепше место од овог погледа на Ушће. Београд се дичи овим местом“.
Овај харизматични Београђанин рекао нам је да је након постављања споменика на Калемегдану 1928. године снимљена грамофонска плоча као одговор мушког лобија на феминистички, који није дозвољавао да статуа нагог мушкарца краси Теразије.
Од рђаве расе није, баш је добре димензије
„Ту се говори о његовом стасу, на пример, па се каже ’Од рђаве расе није, баш је добре димензије‘, а онда о положају тела — ’Окренут је ка Земуну спреда, па ће Земун сада то да гледа‘. Позадина Победника је окренута Смедереву, па се каже: ’Нама је окренуо леђа, да никога то не вређа‘, замислите — и то пева кантаутор. И онда финале каже: „Од сада ће београдске даме, бабе, посматрати њега џабе“, уз смех нам говори Николић.
Са Победником се фотографисала и млада Рускиња Марија Костић (24). Она из Москве долази једном годишње у Београд како би посетила родбину, а планира да овде упише студије Медицинског факултета.
„Фин је, лепо је реконструисан и драго ми је да су га вратили на Калемегдан баш када сам ја дошла у Београд“, каже нам Костићева.
Иванка Радовановић (73) шетајући пса рекла нам је да јој је веома драго што је споменик враћен на своје место:
„Срећом да је исти као што је био. Само што је сада та зелена боја мало упадљива, али то ће већ киша да опере. Јако ми је драго што је враћен на Калемегдан, поготово на исто место на ком је био сто година, па нека буде ту још бар толико“.
Осмогодишњој Дуњи из Београда драго је што је Победник враћен на Калемегдан. Она каже да „супер“ изгледа.
„Много је лепши, и радујемо се што је враћен. Због тога смо и дошле са Новог Београда по овом лепом дану да видимо како изгледа нов Победник, ипак је он одувек наш понос“, рекла нам је њена бака Катица Ракита (60).
Очарана изгледом Победника у новом издању Маја Ђорђевић (34) прича:
„Феноменално изгледа, никад га нисам видела овако изблиза. Делује ми да је баш добро реконструисан. Мислила сам да ће бити још већи, јер је на фотографијама када је однет изгледао огроман, једва чекам да се врати на постоље“.
