То је оцена бившег дипломате Владислава Јовановића, који каже за Спутњик да нас ова вододелница очигледно одваја од свега што се раније дешавало:
Циљ западних удара — да Србија призна независност Косова
„Верујем да су западни центри моћи и даље уједињени у том циљу да Србија призна независност Косова. Они би да нас привуку и да нам олакшају да на крају прогутамо ружну жабу. Тим пре што сада Европска унија, која је била привлачан мамац Србији, има своје унутрашње проблеме и не може више да пружи руку нашој земљи као некад, већ сад то чини више-мање половично. То је разлог више због чега и Меркелова и Макрон желе да буду присутни у овој новој рунди, да би кроз то одржали и свој значај и утицај на доношење одлука, а истовремено још више охрабрили Србију да верује у ЕУ као коначан циљ“, сматра Јовановић.
Да подсетимо, француски председник Емануел Макрон поручио је у писму премијеру привремених косовских институција Аљбину Куртију:
„Спреман сам да посредујем у наставку дијалога Београда и Приштине, организовањем скорог самита у Паризу са лидерима Косова и Србије, у сарадњи са канцеларком Ангелом Меркел и високим представником ЕУ Борељом.“
Макрон је затражио и укидање такси на робу из уже Србије и рекао да очекује наставак дијалога, како је нагласио, са обе стране.
После Гренела и Лајчака у игри и Ангела
После доласка Ричарда Гренела, изасланика америчког председника за дијалог између Приштине и Београда и најаве да ће Мирослав Лајчак бити именован за специјалног представника Европске уније за Косово, ово је трећа иницијатива која позива на наставак дијалога у последњих неколико месеци. Такође, у игру се враћа и немачка канцеларка Ангела Меркел, која ће ускоро разговарати са председником Србије Александром Вучићем, а доминантна тема ће бити баш Косово.
Све је само предигра
Владислав Јовановић подсећа да се игра америчког председника Доналда Трампа у решавању косовског питања ослања на решавање економских проблема, чија би нас решења, каже, приморала на коначне одлуке. Мали шенген је део те игре ако економски предлози пусте корене, тек тада ћемо видети какве су карте западних центара моћи, да ли ће и даље беспоговорно инсистирати на признању Косова, каже Јовановић.
„Све ово са позивима на дијалог са разних страна заправо је предигра, а питање је да ли ћемо уопште доћи до главне игре. Отворено је и питање да ли ће Албанци бити толико савитљиви према својим заштитницима и беспоговорно их слушати, или ће њихови унутрашњи ривалитети кварити тај сценарио. Тешко је рећи да ли је стварно могуће да та нова рунда преговора заиста суштински почне. Пре ће бити да ће покушавати да неко време раде на учвршћивању економске базе за будуће споразуме“, оцењује овај бивши дипломата.
На питање да ли је Макронова иницијатива за самит у Паризу искључиво његова идеја, одраз ривалитета са Немачком у игри превласти у Европској унији, Владислав Јовановић каже да је рано за финални закључак о Макроновој понуди. Не заборавите, постоје јаки интереси Америке и њених савезника да се оживи преговарачки процес, питање је да ли су ти интереси до краја компатибилни или се у неком делу разилазе, али не заборавите, и Србија се нешто пита, истиче Јовановић.
Прилика за Србију
„Ово је прилика за нас да одржимо, али и да појачамо свој значај у очима свих њих, западних центара моћи. Али ту је и Русија, која све отвореније изјављује да без ње не може да се реши питање Косова. Она на тај начин најављује своју кандидатуру за учешће у коначном решавању питања Косова и Метохије. Ту је и Турска, која има свој интерес. Кина га нема, али њено економско свеприсуство само за себе говори.“
Јовановић додаје да је важна и чињеница да положај Србије није слабији него што је био, већ да је у овом тренутку чак и јачи него раније, управо зато што више фактора око нас имају актуелнији интерес него до сада, да са Србијом одржавају блиске контакте, да са нама или преко нас реше своје геополитичке циљеве.
