Украјински и западни партнери покушавају да пренесу питања нивоа контакт-групе на „нормандијски формат“, изјавио је министар Лавров. „(Европске колеге) полазе од логике да је Русија страна у сукобу“, подсетио је министар и напоменуо да је такав став „штетан“.
„Разлози (за одржавање новог ‘нормандијског самита’) могу се појавити само у једном случају – уколико се испуне одлуке претходног самита одржаног у децембру. За сада нисмо приметили напредак ни у једном правцу“, одговорио је Лавров на питање новинара након Минхенске конференције о безбедности.
Конкретно, нема напретка по питању повлачења снага и средстава, сарадње на уклањању мина, ни укључивања Штајнмајерове формуле у украјинско законодавство, напоменуо је Лавров.
„Чекамо да се све ове одредбе испуне. Пре сазивања самита неопходно је извршити не само оно о чему смо се претходно договорили, већ и схватити са каквим скупом одлука идемо на нови самит“, додао је министар.
Први за три године самит „Нормандијске четворке“, на којем су учествовали немачка канцеларка Ангела Меркел и председници Француске, Русије и Украјине, Емануел Макрон, Владимир Путин и Владимир Зеленски, одржан је 9. децембра у Паризу. Након састанка, стране су усвојиле заједничку изјаву и одлучиле да следећи састанак одрже за четири месеца у Берлину, ради наставка регулисања ситуације у Донбасу.
У изјави се истиче да Мински споразуми и даље остају основа за рад у „нормандијском формату“, а повлачење снага предвиђено је до краја марта 2020. године на три нове локације у Донбасу. Лидери су такође позвали на примирје у Донбасу до краја године. Осим тога, они су позвали контакт-групу да обезбеди размену заробљеника у Донбасу према формули „сви за све“ до краја године и да се Црвеном крсту обезбеди „пуни и безусловни приступ свим притвореницима“.
