Комесеријат за избеглице процењује да их је око 6.500.
УНХЦР барата приближно истом бројком (6.600), док у Центру за помоћ тражиоцима азила кажу да их је најмање 7.000, преноси Б92.
Највише их је из Авганистана и Пакистана, потом Ирана и Ирака, држава северне Африке, наводи лист у издању од уторка.
Како прецизира Светлана Палић из Комесеријата за избеглице и миграције, од марта 2016. у нашим прихватним центрима боравило је између 2.500 и 3.500 миграната, а сада их је око 5.500.
Према њеним речима, укупни капацитет 17 центара је око 6.000 места, али се може обезбедити и која стотина више.
Проблем је што, како се наводи, мигранти избегавају смештај у центрима у Прешеву, Белој Паланци или Пироту јер желе да буду ближе границама ЕУ кроз које очајнички траже пролаз.
Процена је да дуж државних међа Мађарске, Хрватске и БиХ има између 800 и 1.000 миграната који вребају прилику за илегалан прелазак.
Садашње „језгро“ миграната у Србији пуни се не само приливом из Грчке, преко Северне Македоније или Албаније, већ и повратним таласима из Хрватске, БиХ и Мађарске.
Реч је, пише лист, о такозваном изгуривању (пуш бек), методи коју примењују полицијске и пограничне службе суседних држава.
Међународне хуманитарне организације документовале су и случајеве ланчаног изгуривања - из Словеније у Хрватску, из Хрватске у БиХ, а одатле у Србију.
Према подацима Центра за помоћ тражиоцима азила, од јануара до средине септембра 2019. евидентирано је 1.256 "пушбекованих" из околних земаља, највише из Хрватске и Мађарске.
