„Кад је реч о филмовима који су освојили Оскаре, ове године има мање места за приговоре него икад пре, сем пораза којег је доживео мој фаворит, а то је филм '1917.' Сема Мендеса“, каже за Спутњик Стојановић.
Оскаре за најбољи филм, режију и сценарио, уз онај за најбољи филм ван енглеског говорног подручја, кога је освојио јужнокорејски филм „Паразит“ за Стојановића није изненађење „с обзиром на супремацију јужнокорејског филма у последњих деценију и по, уз продор јужнокорејског филма на америчко тржиште“.
„Паразит“ – антихоливудска идеологија, холивудска изведба
„Морам признати да ово није мени најбољи филм Бонг Џун Хоа, култног редитеља јужнокорејског новог таласа, али чини ми се да разумем менталитет и арбитражу Академије која му је дала Оскаре будући да филм 'Паразит' управо конотира стратегијама Холивуда“, рекао је Стојановић у „Орбити културе“.
Према његовим речима, идеолошка призма кроз коју Бонг Џун Хо посматра свет кроз критику погубног капиталистичког принципа, одавно је продрла у Холивуд, сматра наш саговорник.
Већина филмова који су били номиновани у категорији за најбољи филм били су филмови-фаворити, а најтрагичније је прошао „Ирац“ великог Мартина Скорсезеа, оцењује наш саговорник. „Џокер“, који је био главни фаворит за освајање кључних Оскара чињеницом да је Хоакин Финикс добио Оскара за најбољег глумца говори у прилог томе да је глумачки јачи и убедљивији филм од „Паразита“, иако су многи сматрали да је и естетски идеолошки слични.
Бред Пит најбољи глумац овог времена, Тарантино – Оскар сам по себи
Стојановић сматра да су Оскари у све четири глумачке категорије, апсолутно заслужени, уз ограду да није гледао филм „Брачна прича“ за који је Лора Дерн добила Оскара за најбољу епизодну улогу.
„Мислим да је Бред Пит можда највећи глумац у овом тренутку и да је његова улога у Тарантиновом филму заиста антологијска. Он је толико генијалан глумац, толико комплексан и свестран и ова улога је потпуна бравура. То што је ова награда отишла у његове руке је мали облик компензације за његову глумачку величину. Он је у том филму у два потеза потпуно реинкарнирао дух једног времена“, каже Стојановић.
Он је убеђен да Квентин Тарантино никад неће добити Оскара за најбољу режију. Кад је реч о његовом последњем филму, иако неки људи који обожавају Тарантина мисле да је промашај, Стојановић сматра да је „Било једном у Холивуду“ ремек-дело.
„Та врста софистицираности и суптилизације којом он приступа вивисекцији америчког друштва чак и у фантастично конкурентној америчкој кинематографији заиста је доста ретка. Чини ми се да је Квентин Тарантино редитељ који се најрадикалније и најсубверзивније носи са нечим што ће бити омча за свеколику уметност а то је идеја политичке коректности. Ако погледате све Тарантинове филмове, то је потпуна субверзија и инверзија свих кодова политичке коректности. Не знам какав би тип филма морао Тарантино да сними, можда неки СФ који би био толико спектакуларан па да заради Оскара за режију. Мислим да то њему и не треба, Тарантино је Оскар сам по себи“, сматра Стојановић.
Холивуд – центар отпора америчком империјализму
Стојановић се не слаже са мишљењем филмског критичара Божидара Зечевића да и Холивудом влада америчка „дубока држава“ јер је још од Првог заливског рата постао центар интелектуалног отпора против америчког империјализма и интервенционизма.
„Подсетићу на легендарни говор који су одржали Мерил Стрип и Сузан Сарандон на дан кад су америчке трупе ушле у Ирак, кад је Мерил Стерип рекла: 'Ми не идемо у Ирак да ширимо демократију или да тражимо оружје за масовно уништење, ми идемо у Ирак да крадемо ирачку нафту'. Погледајте напоре Оливера Стона или улоге Тима Робинса и Џека Николсона… То не значи да нема десничарског одговора у Холивуду кога оличавају Клинт Иствуд или Брус Вилис, али мислим да глобално отписивање Холивуда као центра светске реакције није оправдано, јер га изневеравају чињенице“, каже Стојановић.
Холивуд је данас постао либералнији у смислу да га баш брига како се ко идеолошки и политички понаша док не угрожава његове фундаменте, а то је профитабилистичка визија света и зато сваки облик субверзије није споран уколико он доноси новац, закључио је Стојановић.
