Експерти сматрају да САД нису желеле да изазову панику на глобалном тржишту сировина, јер би удар на "Росњефт" могао да изазове несташицу нафте и врати цене на некадашњих 100 долара по барелу.
Санкције Росњефту, али не по цену економске стабилности САД
„Све санкције према нафтним и компанијама које се баве гасом, имају директан утицај на динамику цена на светском тржишту. Русија је један од највећих снабдевача нафтом и гасом. Ако САД активно почну да уводе санкције против Росњефта, или на пример Гаспрома, или било које друге крупне руске нафтне компаније, то ће се одразити на цену нафте“, рекла је Ана Кокорева, заменик директора компаније Аљпари
Према њеним речима, озбиљније санкције директно према "Росњефту" нису уведене,јер би то довело до раста трошкова америчких компанија, што амерички председник настоји да заобиђе.
„Озбиљније санкције су могуће, али када буде повољнија ситуација на тржишту нафте и када то не буде угрожавало економску стабилност САД. Тренутно су цене нафте прилично високе и ако још дође до пораста, то неће бити прихватљиво за америчку економију. Тако да ће се САД вероватно одрећи агресивнијих напада на Росњефт“, сматра Кокорева.
Претходне санкције према Росњефту су биле усмерене на поједина лица и пројекте компаније, али не и на компанију у целини. Нове санкције уводе забрану на сваку врсту финансијских или пословних односа америчких компанија или грађана са компанијом "Росњефт Трејдинг". Све странке које су имале било какве пословне или друге односе са ћерком- компанијом Росњетфа, дужне су да до 20. маја 2020. године прекину све операције, док ће сва имовина компаније и њеног директора у САД бити замрзнута.
Америчке компаније сарађују са Росњефтом
Ана Кокорева истиче да иако САД прилично агресивно делују против Русије велики број америчких компанија, без обзира на то, одржава односе са "Росњефтом" и њеним ћеркама фирмама. Према њеним речима, тренутна ситуација на тржишту енергената је сложена, и зато САД реагују опрезно и уз велика ограничења.
Како руски експерти објашњавају од санкција против Росњефта највећу последицу сносе амерички грађани, јер са једне стране високе цене нафте стимулишу америчке произвођаче да повећају свој обим производње, али са друге стране то доводи до раста цена на бензин за просечне Американце, којима је аутомобил потреба а не луксуз. Због тога је цена горива, главно предизборно питање и главобоља сваке администрације.
„Постоји танка линија између директних интереса САД и интереса њених грађана. То је та линија која се не сме прећи“, рекла је Кокорева.
Санкције за руске компаније, али не и америчке
Без обзира на све претње не само руским, већ и кинеским компанијама које раде у Венецуели, америчке компаније на свака три месеца добијају лиценцу за рад на венецуеланском тржишту. Како медији пишу, управо су 17. јануара ове године, САД су продужиле лиценце својим компанијама Шеврон, Халибуртон, Шлумбергер, Бејкер Хјуџс и Ведрфорд, како би наставиле своју сарадњу са венецуеланском компанијом ПДВСА.
Нарек Авакјан, експерт за нафтни сектор, истиче да САД не желе да дође до раста цена на тржишту, а да њихова лицемерна политика према нафтним компанијама које раде у Венецуели има једноставно објашњење.
„Многе рафинерије у САД су специјализоване за прераду тешке нафте из Венецуеле, јер рафинерије имају одређено својство, односно свака рафинерија је унапред предодређена за прераду одређене врсте нафте са одређеним параметрима. И ако одређена рафинерија има опрему предвиђену за прераду тешке нафте, биће неопходно одређено време и новац, да би се она прилагодила за прераду лаке нафте. Да не би доживеле економски крах, САД дозвољавају својим компанијама да раде у Венецуели“, рекао је експерт.
Што је Америци дозвољено – Росњефту забрањују
С друге стране, америчко Министарство финансија оптужује "Росњефт Трејдинг" да наставља сарадњу са венецуеланском компанијом ПДВСА, без обзира на америчке санкције, чиме доприноси одржању стабилности енергетског сектора у Венецуели. Американци тврде да је у јануару ове године ћерка фирма "Росњефта" помогла да се испоручи око 2 милиона барела венецуеланске нафте земљама западне Африке, а да је на јесен прошле годинеиста венецуеланска компанија планирала да превозе око 55 милиона барела нафте уз помоћ Росњефт Трејдинга.
Упоредо не треба заборавити да остале међународне компаније, у том смислу и америчке обављају сличну делатност као и "Росњефт Трејдинг" у Венецуели, без обзира на санкције, подсећају експерти.
САД објашњавају своје поступке заштитом интереса својих компанија које су већ доста инвестирале и очекују повратак тих инвестиција. Али не треба заборавити са су и Русија и Кина приличне суме новца инвестирале у венецуелански енергетски сектор. За руске експерте оваква позиција Америке не представља новину, већ наставак политике мотивисане искључиво меркантилистичким интересима.
У компанији "Росњефт Трејдинг" истичу да су нове санкције незаконите и произвољне, те да америчко Министарство финансија није доставило никакве доказе о незаконитим делатностима. Ростњефт је један од великих инвеститора венецуеланске економије, а како у компанији наводе њихове делатности повезане искључиво са реализацијом енергетских пројеката и добијањем, испоруком и продајом нафте и да се одвија у оквирима споразума који су потписани до увођења америчких санкција.
Авакјан истиче да је ситуација на тржишту нафте прилично сложена, али да није повезана у потпуности са "Росњефтом" и да не треба заборавити чињеницу да САД настоје да по сваку цену скину са власти Мадура.
„Због тога они и уводе санкције против Венецуеле и компанија које са њом сарађују, јер то доприноси Мадуру приходе, небитно да ли од нафте, злата или било чега другог. Због тога су и увели санкције против ћерке фирме компаније Росњефт, а не против саме компаније, јер то није у интересу САД, јер је Росњефт једна од највећих компанија произвођача нафте у свету, са око три и по милиона барела по дану“, рекао је експерт.
Он објашњава да у случају да се смањи производња и продаја нафте, може доћи до пораста цена, тако да се санкције против ћерке-компаније "Росњефта" уклапају у санкциону и интересну политику САД.
Министарство спољних послова Венецуеле издало је саопштење да је у своју жалбу Међународном кривичном суду против САД укључило и санкције против Росњефта, док званичници венецуеланске компаније ПДВСА истичу да америчке власти на овај начин покушавају да преузму контролу над глобалним тржиштом нафте. Основни циљ је усмерити једностране санкције против конкурентно способних компанија, како би се одстранили главни играчи из игре.
Званична Москва упозорава да САД на овај начин воде хибридни рат не само против Венецуеле, Русије, већ и слободне трговине, главне тековине модерног доба. На тај начин, САД губе статус поузданог партнера, јер постоји страх да америчко Министарство финансија и законодавци могу у било ком тренутку без ваљаних доказа да измисле нове репресалије.
