Астероид „99942 Апофис“, који је добио назив у част древног египатског бога хаоса, проћи ће поред Земље 13. априла 2029. године. Та ледена громада величине Ајфеловог торња, која лети брзином 30 километара у секунди, приближиће се толико, да ће вероватно дотаћи подручје на коме се налазе геостационарни сателити удаљени од Земље око 36.000 километара. То ће бити највеће приближавање Земљи једног од најмасивнијих астероида у следећој деценији.
Ако се астероид нађе у такозваном гравитационом процепу, тачније на месту где ће га заробити Земљино гравитационо поље, он ће променити путању и 2036. године, када следећи пут буде летео поред наше планете, може доћи до судара.
Сви прорачуни показују да до судара са Земљом неће доћи и да ће астероид успешно пролетети поред ње и 2029. и 2036. године. Научници са Масачусетског технолошког универзитета су за сваки случај развили стратегију корака које би применили за одбијање астероида.
Они у прорачунима узимају у обзир величину астероида, његову брзину, близину гравитационог процепа и време потребно за обавештавање о приближавању небеског тела.
Као модели узети су астероиди „Апофис“ и „Бену“, још један сателит близу Земље, који је мета оперативне мисије НАСА „Озирис Рекс“. Она планира да 2023. године на Земљу испоручи узорак материјала с површине астероида „Бену“.
„Људи су углавном разматрали страгегије уклањања астероида у последњем тренутку, када је већ прошао 'кључаоницу' и кренуо ка Земљи“, наводи руководилац истраживања Сунг Вук Пек.
Стратегије одбране од астероида
НАСА је 2007. године у извештају америчком Конгресу написала да је најефикаснији начин одбране од астероида, у случају да крене ка Земљи, лансирање нуклеарне бомбе у свемир. Снага њене експлозије би разнела астероид, али би истовремено гомила честица те нуклеарне експлозије прекрила нашу планету. Стога је употреба нуклеарног оружја за уништавање астероида веома спорна одлука.
Други начин је да се пошаље „кинетички нападач“– свемирски брод, ракета или други пројектил, који би, уколико је усмерен у правом смеру и креће се великом брзином - требало да се судари с астероидом и уклони га с путање.
„Овај физички принцип личи на играње билијара“, оценио је Пек.
Он је рекао да, како би то успело, потребно врло прецизно знати руту лета астероида, његову масу и површински састав, а пошто ти параметри нису довољно познати, научници морају узети у обзир неизвесност. Пек и његове колеге развили су симулацијски код који би утврдио вероватноћу успеха уклањања астероида.
Као једну од опција истраживачи предлажу да се прво пошаље извиђачки брод ка астероиду који може да прецизира параметре тог небеског тела.
Главни параметри били су: близина астероида гравитационом процепу и преостало време које преостаје док астероид прође кроз тај процеп.
