Кјахту, град који данас припада републици Бурјатији, у азијском делу Руске Федерације, Сава Владиславић је основао на месту где је после дугих и тешких преговора склопио Кјахтински уговор, којим је успостављена граница између Русије и Кине. Владиславић је граду тада дао име Тројицкосавск, у част Светом Сави, а данашњи назив носи од 1934. године. Сремски Карловци су прво место у којем је подигнут споменик овом знаменитом Херцеговцу.
Протокол о намерама јача сарадњу
Евгеније Степанов, градоначелник Кјахте за Спутњик каже да је потписивање Протокола о намерама о сарадњи са Сремским Карловцима изузетно значајно за његов град, становнике Кјахте, као и за целу републику Бурјатију.
„Наши контакти и сарадња са Србијом постају све конкретнији. Код нас јако поштују оснивача нашег града Саву Рагузинског, а контакти које смо развили у последњих неколико година довели су до потписивања овог документа. Ово ће нам омогућити јачање међусобне сарадње, размену делегација, размену стручњака, упознаваћемо културу Србије. Мислим да ће нас српске колеге посећивати како би видели како живе људи у месту које је основао славни син Србије“, каже Степанов.
Ненад Миленковић, председник Општине Сремски Карловци за Спутњик каже да је његов град, иако је по површини и броју становника мало место, поносан на то што чува културно-историјско наслеђе Руске Федерације и руског народа. Зато су, додаје, и дошли на идеју да успоставе ближе, братскије односе са руским градом Кјахтом.
„Ми смо на Београдском сајму управо тим поводом, како бисмо се упознали са нашим пријатељима из града Кјахта који баштини оно што је Сава Владиславић учинио за Русију и поставио нераскидиве темеље руско-српских односа. Сигуран сам да ћемо потписивањем Протокола о сарадњи са Кјахтом успоставити још тешњу сарадњу“, оцењује Миленковић.
Он напомиње да се у Сремским Карловцима брижно чува део руског гробља и подсећа да је у том граду 2007. године подигнут споменик руском генералу Врангелу.
Срби добродошли у Кјахту
Према речима градоначелника Степанова, Кјахта је увек била место где су живели и радили представници разних националности, а данашњи Срби код њих су се појавили први пут пре седам година.
„То је била делегација која је дошла на јубилеј нашег града и узела активно учешће у прослави. Ми смо им показали наш град, показали смо како живимо. Мислим да су Срби остали задовољни. Такође, прошле године је, што већ постаје традиција, на наш јубилеј дошла велика српска делегација. Подигли смо и споменик Сави Рагузинском, он стоји на нашем централном тргу. Мислим да је то јако значајно. Ове везе помажу економском, туристичком и културно-духовном развоју нашег града. Када је реч о Сремским Карловцима, тамо тек идемо, јер се први пут налазим у Србији. Кјахта је увек спремна да дочека госте, ми између осталог имамо један од најстаријих музеја Сибира, архитектуру, природу и гостољубиве људе, који су увек спремни да покажу све лепоте Кјахте“, објашњава Степанов све оно што би туристима из Србије могло бити интересантно у његовом граду.
У Кјахту се стиже из бурјатске престонице Улан Уде, удаљене око 200 километара. Град је у котлини и у њему се осећа сва топлина и удобност некада богатог насеља које је данас изгубило доста старог сјаја, али је остало као сведок времена, типичан за Сибир Петра Великог.
Међу приземним кућама посебно се истичу цркве — велика Васкресењска на граници и исто тако велика али полуразрушена Тројицка, и малена, типично руска, обојена у плаво, Успенска црква. На улазу у град стоји „Савин камен“, а на главном тргу у центру града поред спомен-плоче оснивачу стоји и његов споменик у природној величини. Са постаментом је висок три метра.
Данашња Кјахта је све до тридесетих година носила име које јој је дао њен оснивач. Ново — Кјахта — добила је, по једној верзији, по реци Кјахти која тече кроз град, док други назив тумаче грчком речи која значи „живи Бог“, па се град сматра градом „живог Бога и Светога Саве српскога“.
