У Пјатигорску свира „музика ветра“. Парк „Трг пољубаца“ у Сочију оставља посетиоце без даха, док је Ајфелов торањ у Јалти најлепше место за изјављивање љубави. Откривамо вам где се налази место на којем се, наводно, Сергеј Јесењин удварао Изадори Данкан, где се у Русији може јефтино уживати на јахти, као и који су градови инспирисали Михаила Љермонтова док је писао једно од најпознатијих дела „Јунак нашег доба“.
Јалта: Париз на плажи и жичара за двоје
Романтику Јалте чине Никитинска ботаничка башта, у којој неспрестано нешто цвета, плажа која подсећа на Париз, шетње по обали где се укрштају сви путеви и улице града.
Ту је и „лепа грешка“. На обали се испод старог, џиновског платана (високог преко 30 метара) налази „љубавна клупа“. Легенда каже да је Сергеј Јесењин управо на том месту заказивао састанке познатој плесачици Изадори Данкан, коју је касније оженио. Постоје мишљења и да је то „туристичка бајка“ и да су Јесењин и Данканова били у Јалти у различитим временским периодима, као и да је она управо у том граду примила од Јесењина телеграм, у ком је поручио да воли другу, да је ожењен и срећан.
Заљубљеним паровима се саветује да се провозају легендардном жичаром из филма „Аса“. Туристи кажу да је осећај невероватан: „Летиш изнад града и чини ти се да можеш да додирнеш кровове кућа и врхове дрвећа“.
Овај кримски град има и свој Ајфелов торањ. Он је, разуме се, 30 пута мањи од париског, али се налази на веома романтичном месту – на пристаништу.
Сочи: пољупци и јефтине јахте
„Као да сам у Шпанији! Сунце залази и галебови круже. Велики број ресторанчића с верандама, одакле се пружа невероватан поглед“, присећа се сочинске луке Марија Техерова из Москве.
Вече се може провести на јахти. Водичи кажу да то није скупо задовољство – само 500 рубаља по човеку.
У Сочију се често организују важни догађаји, као што су свадбе и годишњице брака. Парови воле да шетају парковима Сочија, а посебно „Тргом пољубаца“, који је богат вечнозеленим дрвећем, клупама, а има и лепу фонтану. Интересантно је да парк нема заправо никакве везе са пољупцем, већ је добио назив у част совјетског хероја Ивана Поцелујева.
Пјатигорск: песник, херој и „бескрамне купке“
„За време олује облаци се спуштају до мог крова“- пише о својој кући у Пјатигорску главни лик чувеног Љермонтовљевог дела „Јунак нашег доба“ Григориј Печорин.
Многа романтична места тог града-бање везују се за чувеног руског песника и писца Михаила Љермонтова. Једно од најпознатијих места је планина Машук. У подножју те планине је кућа у којој је песник провео последње месеце живота, пре двобоја.
Један од симбола овог руског града је и павиљон „Еолска харфа“, који постоји већ 200 година. Није случајно назван управо тако. Раније су на ротондама били инструменти, чије жице под налетима ветра и тиме производе низ различитих звукова. Међутим, сада постоји савремени акустични систем који ствара звукове независно од ветра.
„Бесрамне“ или „народне купке“ у Пјатигорску су вододерине с минералном водом. Већ почетком прошлог века људи су се понекад купали голи тамо.
Тамањ: античност, козаци и вереничко прстење
Станица Тамањ се такође уско везује за Михаила Љермонтова, иако је Печорин назвао „најгнуснијим приморским градићем Русије“. Становнике то није увредило, већ су песнику, штавише, подигли споменик. У близини се такође налази и његова кућа-музеј.
У области Тамања спајају се два мора - Азовско и Црно. Ту је настала прича о црноморским козацима, којима је посвећен музеј „Атаман“.
За Тамањ се такође везују романтичне приче. За скулптуру „Два прстена“ везује се легенда о сиромашном, усамљеном ковачу, који се до ушију заљубио у ћерку богатог козака. Пошто се отац противио браку, тражио је ковачу да направи нешто, чиме би доказао љубав према козаковој ћерки. Он је направио два вереничка прстена, и свадбе је ипак било.
