Издвајамо пет кључних разлика и разлога због којих би епска борба народа у Црној Гори могла да буде дубља и суштински значајнија за Србе од неминовних промена које су се одиграле у октобру 2000. године.
- 1. Народ у Црној Гори нису покренуле никакве кампање плаћене иностраним новцем што се дешавало у Србији у предвечерје петооктобарских промена.
Народу у Црној Гори нису преко границе стизале паре, компјутери и савремена техниха, медијска опрема, дневнице, грантови... Нити су организаторима литија плаћани семинари, курсеви и службена путовања да науче како да “подижу буну” и управљају масама.
Народ хода чак и без сендвича и сока. - 2. Народ у Црној Гори није марионета на кончићу страних обавештајаца, најмоћнијих западних играча, дипломатских специјалаца, евроатланских невладиних просветитеља. Нико не може да теледиригује стотинама хиљада људи који сваког четвртка и недеље бране светиње широм Црне Горе.
Све је супротно. Људи су се дигли у НАТО земљи, сами, против воље Брисела, Лондона, Берлина, Вашингтона, Пентагона, Париза… Против Воље свих који су здушно подржали и помогли демократске промене Петог октобра.
Народ хода и не пита се шта о томе мисле најмоћније силе света. - 3. Народ који се дигао у Црној Гори није се ослонио на “сведоке сараднике”, шефове подземља, ратне профитере, сиве делове нерасформираних служби, финансијске прелетаче, парауниформе, паравојске…
Народ у Црној Гори који носи иконе у рукама нема ослонац у моћним негативцима који су Петог октобра похрлили у загрљај новим властима и који су, у знак захвалности што су опстали, на концу и смакли главу српском премијеру.
Народ у Црној Гори се бори и баш га брига које га службе и дружбе прате и прислушкују. - 4. Народ у Црној Гори нису покренули ни политички профитери - страначки активисти, партијски климоглавци, лепачи плаката, првоборци и комесари.
Народ који брани цркве и манастире Српске Православне Цркве не бори се да било ко добије било које парче власти, директорску фотељу, министарски кабинет, управни одбор, кризни штаб.
Народ у Црној Гори не воде ни прави ни лажни опозиционари, већ свест о узвишеном циљу. - 5. Народ у Црној Гори изашао је на улице у пропорционално у већем броју него Срби 2000. у односу на број становника. Иако, неорганизован и потпуно спонтан.
Па ипак, нису кренули да руше власт и мењају владаре већ само да одбране оно што им је нападнуто.
Пети октобар је био значајан датум у историји и Срби су тога дана свргли аутократску власт која је остављала иза себе пустош, а генерације послала у смрт.
Пети октобар је значајан датум јер је српски народ упркос свим каснијим разочарењима, ломовима, издајама и новим националним поразима, ипак добио шансу да преживи.
Али, литије у Црној Гори су, какав год епилог да уследи, рушење Берлинског зида у свести народа. То је победа и преломна промена у националној суштини. То је једини догађај у савременој историји који је Србе ујединио, од Сиднеја до Квебека. То је шанса, не само да преживимо, него и да устанемо.
То није догађај који је, као Пети октобар, извео Србе из изолације, отворио их на све четири стране стране, окренуо према Западу, приближио истоку.
Али, то је догађај који је вратио Србе – себи.
