Споразум за набавку једне батерије „Панцира“, коју чини шест система, закључен је прошле године, а Литовкин истиче да Србија тиме јача своју безбедност.
„Панцир С1“ је ракетно-топовски систем који у принципу штити трупе током марша - за време пребацивања трупа са једне тачку на другу или у одбрани, у офанзиви итд. Овај систем, у принципу, може да штити и објекте – рецимо, комплексе ПВО дужег домета, као што је С-125, које Србија има и да ради са њима у систему. Куповином ових система Србија добија гаранцију заштите свог ваздушног простора од непозваних гостију и јача своју безбедност, а такође добија и обуку својих војника на савременој борбеној техници. Требало би такође да подсетимо да ово није једина врста војне технике коју Србија добија од Русије“, рекао је за Спутњик руски војни експерт Виктор Литовкин.
Руски експерт напомиње да су припадници РВ и ПВО Војске Србије већ прошли обуку на овим системима и да би „Панцир С1“ врло брзо могао бити у оперативној употреби.
„Колико ми је познато српски војници су већ прошли обуку у Русији да би радили на тим системима. Након тога требало би да се обаве тестирања на полигонима и потом се „Панцири“ стављају у оперативну употребу. То је све. Не постоје никакве друге посебне процедуре. Могуће је да ће бити обављено свечано уручивање те технике неком пуку, дивизији противваздушне одбране, али то зависи од традиција Оружаних снага Србије“.
Јача српско – руска војна сарадња
Литовкин оцењује да је војна сарадња Србије и Русије успешна и да је у последњих неколико година интензивирана. Заједничке војне вежбе две војске, обуке, руске донације Србији и куповина руског наоружања – само су неки од елемената сарадње Београда и Москве.
„Сарадња је активна. Једном сам интервјуисао актуелног министра одбране Србије Александра Вулина и он је рекао да Србија није богата земља и да не може много наоружања да купује од Русије. С друге стране, Русија не продаје Србији своје оружје по високим ценама, већ по најнижим могућим ценама, јер разумемо да Србија није много богата земља. Дакле, оно што Србија може себи да приушти, ми то продајемо. Наравно, Србија би волела да има С-400, али данас Србија нема новца за то, а Русија нема могућности да Србији обезбеди кредит за тај систем. Па, тако, полако и у малим партијама, Русија помаже Србији да обнови и ојача своје оружане снаге и своју безбедност, а такође и да обучи српске војнике“, рекао је експерт.
Литовкин подсећа да је руско и совјетско оружје одавно присутно у Србији и да постоји велико поверење у њега, а да српски војници добро владају руским наоружањем.
Експерт оцењује и да учешће 75 припадника Војске Србије на војној паради у Москви, поводом обележавања 75. годишњице од победе у Другом светском рату, говори о чврстим односима две земље и две армије.
„Мислим да је одлука председника Србије да пошаље српске војнике на Параду победе, где ће они у истом строју марширати са руским јединицама, изразито говори о томе да је сарадња Србије и Русије заправо права братска стратешка сарадња - блиских по духу и словенског братства“, рекао је руски експерт.
Сарадња Русије и Србије – трн у оку НАТО-а
Међутим, интезивна војна сарадња Русије и Србије, указује Литовкин, „трн је у оку“ западних земаља – чланица НАТО пакта.
„Јасно је да се НАТО-у не свиђа војно-техничка сарадња Русије и Србије. Они би желели да Србија буде слаба, слабо наоружана и слабо заштићена земља. Тада би НАТО Србији наметнуо своју војну технику, пре свега америчку и за велике паре везао би Србију за НАТО структуре. Северноатланској алијанси се не свиђа ни што Србија води независну, суверену политику, што наставља војно-техничку сарадњу са Москвом и не изражава жељу да се придружи НАТО структурама. Мислим да је то један од разлога који кочи и улазак Србије у Европску унију. Сматрам да су ЕУ и НАТО практично иста ствар. На тај начин НАТО врши притисак на Србију, јер не жели да постоји земља на Балкану која би била у пријатељским односима са Русијом и имала обострано корисну сарадњу с нашом земљом. И то се не односи само на војно-техничку област, него је тако и у економији, политици, култури и другим сферама“, закључио је руски експерт.
