У Јавном предузећу "Војводинашуме", које газдује ловиштем, кажу да је, услед честог пробијања ограде, број тих животиња на северу Бачке спао на свега 70 јединки. Сада је појачање стигло из Словачке и Чешке.
Миграције људи довеле су и до миграција животиња. Идући ка граници, на десетине хиљада миграната прешло је преко ловишта "Суботичке шуме", а жица која животиње спречава да изађу, нашла им се на путу.
Шездесет муфлона стигло је из Чешке и Словачке да поправи бројно стање у ловишту које је у стању мировања. По трофеје овамо углавном долазе ловци из Италије, Шпаније, Немачке и Аустрије, али су протекле године изостали, преноси Н1.
"Цела ловна сезона 2019. и 2020. је изгубљена. Нисмо могли да ловимо, јер једноставно фонд дивљачи је такав да нам ни закон, ни етика, ни морал не дозвољавају да то можемо да радимо", рекао је извршни директор за ловство "Војводинашума" Бранислав Станков.
У ловишту, удаљеном свега 200 метара од мађарске границе, ловочувари су свакодневно затицали пресечену ограду и групе људи, па су из безбедносних разлога морали да отказују уносне ловачке туре. У "Војводинашумама" кажу, то их је коштало.
"Не мање од 50, не више од 100 хиљада евра", навео је Станков.
У будућности минималан одстрел муфлона
Од близу 10 хиљада метара жичане ограде која окружује 530 хектара простора овог ловишта, од 2017. морали су да замене готово половину. У "Војводинашумама" кажу да их је само километар ове ограде коштао око 10 хиљада евра.
Планирају да следеће године ловиште поново заживи, али ће у наредних пет бити дозвољен минималан одстрел. Популација муфлона брзо ће да нарасте, међутим, мигрантска криза и даље траје.
"Тај проблем и даље постоји. Ми имамо проблем са забраном запошљавања. До 31. децембра смо имали два ловочувара, сад смо од 1. јануара запослили још једног ловочувара", рекао је директор "Војводинашума" Роланд Кокаи.
У другом ловишту, такође на мигрантсккој рути – Босутским шумама код Моровића, пронашли су другачију тактику.
"Ми имамо на сваких 100, 150 метара натписе на енглеском и арапском језику, где их упозоравамо. Тамо је нама највећи проблем, пошто постоји раално велика опасност приликом реализације лова да неко од тих људи и страда", објаснио је Бранислав Станков.
Ограда на граници, осим људи, зауставила је и природну размену дивљачи у Панонској пешчари. Она уговорена, далеко је компликованија, између осталог и зато што у Србији нема ни специјализованих возила, нити људи обучених за превоз дивљих животиња.
