До 2026. године, пољско ваздухопловство ће добити 35 вишенаменских ловаца Ф-35. Уговор за њихову набавку потписан је крајем јануара. Ова куповина ће озбиљно променити ваздухопловне снаге земље — авиони пете генерације чиниће више од две трећине ударних авиона ваздушних снага Пољске, а преосталих 48 ловаца Ф-16 користиће се заједно са Ф-35, са остваривањем максималног потенцијала за заједничке борбене операције ловаца разних генерација. У поређењу са тренутним разноврсним саставом ваздушних снага Пољске, ситуација ће се драстично променити, пише војни аналитичар Дмитриј Корњев у ауторском тексту.
Пољска прелази на ловце пете генерације
Русија треба да размисли о чињеници да се мењају и односи снага у балтичким земљама. Може се предвидети да ће за пет до шест година руске ваздухопловне снаге добити десетине Су-57, који ће имати све савремене могућности попут интеракције са беспилотним летилицама. Али до тог тренутка, појавиће се једна држава на западној граници Русије која ће имати скоро исто толико авиона пете генерације.
Ф-35 је прави борбени авион који, иако има своје мањкавости, већ има искуства у војним операцијама у Сирији где га је Израел користио против Хезболаха. Су-57 је такође успешно прошао „проверу“ у Сирији, али мора се схватити да терористи против којих су се борили руски ловци нису имали озбиљну противваздушну одбрану.
Тадашњи заменик министра одбране Русије Јуриј Борисов изјавио је 2018. године да пошто се Су-35 сматра једним од најбољих авиона у свету, „данас нема смисла форсирати масовну производњу авиона пете генерације“. Можда ова изјава звучи мало дискутабилно, али се може применити у ситуацији са модернизацијом пољског ваздухопловства. Односно, за обезбеђивање реципрочног одговора није потребно само интезивно штанцовати Су-57. Пре свега, потребно је водити рачуна о степену интеграције различитих врста наоружања у јединственом информативном простору.
Балтичка флота против пољских аеродрома
Како се Русија може супротставити пољским Ф-35? Најбоље решење је организовање интеракције различитих снага — ПВО, морнарице и борбених авиона, то јест напредна средства за откривање, супротстављање и уништавање треба да функционишу као један организам.
За успостављање ове „споне“ може се на различите начини користити Балтичка флота, како корвете пројекта 20380 које су опремљене савременим ракетним системима „Редут“, тако и подморнице типа 06363 опремљене ракетама „Калибар“ које се могу користити за уништење инфраструктурних објеката, као што су аеродроми и комуникациони центри.
Промене у ваздуху
Потребне су квалитетне промене у саставу ваздушне групе, што подразумева:
— Активну употребу авиона за радарско осматрање дугог домета. Русија има моделе А-50 и њихову модификовану верзију А-50У, али у недовољним количинама. Поред тога, направљен је авион А-100 „Премијер“, али још увек није ушао у употребу;
— Интеграцију са копненом и поморском опремом за радарско осматрање, рад ваздухопловства без употребе сопственог радара на малим висинама захваљујући другим снагама које циљ идентификују уз помоћ својих радара, што ће смањити шансе за проналазак ових авиона;
— Употребу ловаца-пресретача МиГ-31БМ са ракетама Р-37 (домет лансирања је до 300 километара);
— И наравно размештање авиона пете генерације Су-57.
Су-35 може победити Ф-35, али...
Међутим, треба напоменути да уз прави ниво интеракције, авиони претходне генерације који су ефикасни у ваздушним борбама, могу постати озбиљан проблем за Ф-35 и деловати ништа горе од Су-57.
Пре свега на памет пада комбинација два авиона четврте генерације: Су-35 и МиГ-31. Међутим, у реалној ваздушној борби Ф-35 ће их открити много пре него што га они сами открију и вероватно ће се пољске (америчке) ракете до тада већ приближити руским авионима. Током сусрета са авионима четврте генерације главни адут стелт авиона, у које спада и Ф-35, је управо ваздушна борба на великом растојању. Међутим, ако се побегне од ракета, Су-35 ће у блиској ваздушној борби можда надмашити Ф-35. Управо авиони четврте генерације Су-27 / Су-35 су најсавременије суперманеварске летелице, а у блиској ваздушној борби то је главни фактор.
Помоћи ће и С-400
На копну и на мору авиону Ф-35 могу покушати да се супротставе противавионски ракетни системи С-400 са ракетама типа 40Н6 (према званичним подацима, домет уништења је до 380 километара, висина на којој може погодити мету је до 35 километара, а просечна брзина је 1190 м\с), које би могле уништити Ф-35 пре него што ти авиони стигну до линије примене својих ракетних система.
Међутим, постоји једна нијанса када је реч о овој ракети: 40Н6 је ракета са самонавођењем, али потребна јој је информација о барем приближном положају циља, која се може добити са неког истуреног места за осматрање, као што су брод или авион.
Због тога се посебна пажња мора посветити управо развоју радара. На важну улогу средстава за откривање указује чињеница да ако руски радари обичне авионе виде на 150 километара, онда стелт авионе виде на 30-50 километара (тако је у теорији). А ово је удаљеност на којој је Ф-35 већ лансирао своје ракете на ПВО, односно постоји шанса да ће они пре видети ракете које је лансирао Ф-35 него сам Ф-35.
Можда ће добро средство за одбрану руског Балтика бити опрема за извиђање свемира. Поред тога, треба размислити о системима електронског ратовања као што је „Красуха-4“ који је био стациониран у Сирији и који је америчка војна команда назвала „најагресивнијим на свету“.
„Искандер“ ће учинити лет немогућим
Наравно да нико није одустао од употребе копнених ракетних система типа „Искандер“, који би могли уништити базе Ф-35 на територији Пољске или бар знатно отежати њихово распоређивање у потенцијалним борбама. Штавише, примена ракетних система „Искандер“ може се извести у оквиру извиђачко-ударне операције, као и у реалном времену: пронашли смо базу непријатељске летелице, пренели њене координате ракетној батерији, затим следи паљба неколико ракета и база са свим летелицама које су биле на земљи је уништена. Борбени циклус такве операције сада може бити највише 10 минута од тренутка откривања циља. Наравно, све ово захтева информативну интеракцију свих борбених трупа у комбинацији са опремом најсавременијих система. Да ли су Оружане снаге Русије спремне за реализацију овакве схеме или је процес успорен због неспремности одређених компоненти? Нажалост, немогуће је одговорити на ова питања.
Ф-35 може да носи и нуклеарне бомбе
На крају треба споменути још два момента на које руски медији обраћају пажњу. Као прво, Пољска ће добити Ф-35 „економске“ класе — без F-15EX и авиона за радарско осматрање далеког домета. Међутим, уместо њих се могу користи Ф-15 и копнени командни центри, а то не умањује предности Ф-35, иако његову употребу чини мање ефикасном.
Друга ствар је да ће Ф-35 моћи да користи нуклеарне бомбе. Али многи авиони, на пример Су-30 које је Русија испоручила Индији, имају ту способност.
Главно је да Пољска нема и не може имати нуклеарне бомбе — доктрине нуклеарних држава не предвиђају преношење оружја ове врсте у земље које нису чланице нуклеарног клуба.
Генерално гледано, не треба се бринути да ће пољски авиони претворити Москву у нуклеарни пепео. Реалнији страхови су другачији. Ако Пољска спроведе све планове за модернизацију ваздухопловних снага, њихов изглед ће се озбиљно променити. Већ сада Русија треба да размишља о супротстављању будућим реалијама. Тачно је да се ово већ поклапа са вектором развоја савремених Оружаних снага Руске Федерације и не би требало да постане глобални проблем. Развој модерних система наоружања и тражење одговора на ове изазове је редован задатак.
