СЗО је извештају 2. фебруара назвала је нови коронавирус „огромном инфодемијом“, указујући на „претрпаност информацијама – од којих су неке тачне, а неке не – због којих је тешко пронаћи веродостојне изворе и поуздане упуте када зaтребају. Лажне информације шире се брже од вируса, упозорио је менаџер за дигитална пословна решења СЗО Ендру Патисон, преноси „Индекс.хр“.
Од коронавируса је, према последњим службеним подацима, умрло 2.619 људи широм света, од чега 2.592 у Кини. Глобално је потврђено 79.000 случајева заразе, од чега 77.152 у Кини. Међутим, нови кластери епидемије избили су у Италији, Јужној Кореји и Ирану, где се зараза шири драматичном брзином.
У Италији је умрло седморо људи, преко 200 их је заражено, у Ирану их је умрло 12, а према непотврђеним информацијама које је изнео градски заступник у граду Кому, њих чак 50. Но иранско Министарство здравство демантује његову тврдњу. И то је само последњи пример информацијске какофоније и конфузије која влада око коронавируса.
Све је више лажних вести и теорија завере о коронавирусу, ово су најраширеније
Поплава информација и дезинформација оно је што највише разликује коронавирус од сарса, мерса, зике, еболе и других сличних епидемија. Теорија завере о вирусима као намерно или случајно пуштеном биооружју било је и раније – с ХИВ-ом, еболом и зиком, али ширење лажних вести и непроверених гласина око новог коронавируса је без преседана. С овом епидемијом дошло је и до нових, попут тврдње да се настала конзумирањем супе од шишмиша или да се лечи белим луком, витамином Ц или – избељивачем.
С њима је дошло и до ширења предрасуда и расистичке нетрпељивости према Кинезима. Уз малтретирање Кинеза или оних који тако изгледају на Западу, расистички мемови и увреде шире се на Фејсбуку и. Слична дискриминација присутна је и у Кини, према становницима милионског Вухана и провинције Хубеј.
Заједничка борба СЗО, Фејсбука, Гугла и Твитера против лажних вести
СЗО је покушао да сузбије дезинформације у партнерској сарадњи с Твитером, Фејсбуком, Тик Током и Тенцентом (власником најпопуларније кинеске друштвене мреже Вичат). Недавно су СЗО и Гугл покренули Гугл СОС аларм који пласира службене информације СЗО-у на врх претраге корисника везане за коронавирус. СЗО у сарадњи с Фејсбуком циља одређене демографске скупине својим огласима с битним здравственим информацијама. Чак је контактирао и неке истакнуте инфлуенсере у Азији како би их одвратио од ширења дезинформација.
„Треба нам вакцина против дезинформација“, рекао је др Мајк Рyан, начелник СЗО-овог програма за здравствена ванредна стања на прес-конференцији прошлог месеца.
Фејсбук је почео да брише објаве са сумњивим здравственим саветима, а Тик Ток, друштвена мрежа изузетно популарна међу тинејџерима, такође је почео уклањати намерно дезинформишуће снимке о коронавирусу уз објашњење да „неће допустити дезинформације које могу нанети штету заједници или широј јавности“. И Тенцент спроводи проверу чињеница за гласине које циркулишу на тој друштвеној мрежи.
Но огромна количина садржаја о коронавирусу на друштвеним мрежама чини напоре да се избришу дезинформације готово немогућим.
Друштвене мреже су и извор корисних информација и међусобне подршке
Ипак, друштвене мреже су у исто време битан извор информација из прве руке за новинаре широм света који прате ситуацију у Кини. Осим тога, информације које круже интернетом и бесне реакције на цензуру и наводно заташкавање натерале су кинески режим на већу транспарентност, па и на у случај лекара из Вухана који је међу првима упозоравао на коронавирус, а у међувремену је и сам подлегао зарази.
Активности на друштвеним мрежама могу се користити и као индикатори ширења епидемије „посебно тамо где постоји цензура или недостатак ресурса за извештавање о зарази“, како каже.
Друштвене мреже постале су и својеврсно место за масовну групну терапију и жаљење. Корисници на њима деле своја трауматична искуства боравка у карантину, оболевања и лечења, али и немогућности да добију потрепштине због пренатрпаности болница, као и приче о донирању, међусобној помоћи и волонтерском раду.
