Ако Сунчев систем стар 4,6 милијарди година, упоредимо с 24 сата, може се рећи да се Земља обликовала за минут и по, што су резултати који се разилазе с традиционалном теоријом о томе да је Земља настала сударом два већа небеска тела у раздобљу дугом десетина милиона година, то јест да је створена за 5 до 15 минута у односу на раздобље од 24 сата, пише Science Daily.
Тако смо добили нову алтернативну теорију о томе да се Земља формирала гомилањем космичке прашине.
"Објекти величине милиметра спојили су се и направили планету. Ова импликација о брзом формирању Земље важна је за цели соларни систем, а говори и о томе колика је вероватноћа да се планети обликују и на другим местима у галаксији", каже Мартин Шилер, водећи аутор истраживања.
Према новим подацима, процес формирања Земље трајао је око пет милиона година, а истраживачи процењују да је у овом раздобљу креирано и језгро Земље, чиме је уклоњено рано нагомилавање гвожђа с површине.
Процес који се одиграва и на другим местима у универзиму?
Захваљујући овим открићима и на основи теорије о формирању планета од космичке прашине, истраживачи су дошли до закључка да би овај процес могао бити закон који се одиграва и на другим местима у универзуму.
То значи да је могуће да су се и други планети формирали брже него што би то био случај да су настали од судара два објекта.
Ова претпоставка је поткрепљена открићем многих егзопланета, планета које нису у Сунчевом систему, а који су астрономи открили од средине деведесетих година до данас.
"Сада знамо да се планети формирају свуда и да имамо генерички механизам који креира планетарне системе. Када будемо схватили како функционишу ови механизми у нашем соларном систему, можемо направити сличне закључке о другим планетарним системима, укључујући и када и колико често се може очекивати присуство воде на њима. Ако је теорија о раном креирању планета заиста тачна, могуће је да је вода само нуспродукт креирања планета сличних Земљи и да се основни услови за живот могу наћи и на другим местима у универзуму", каже професор Мартин Бизаро, коаутор истраживања.
