Како су објавиле „Новости“, Министарство правде још није добило одлуку Жалбеног већа, али подсећају да је „надлежни суд у Србији одлучио да нису испуњени услови за изручење Радете и Јојића“.
„Такође, истичемо да је српско правосуђе у потпуности способно да адекватно суди, на шта је Министарство правде у више наврата указивало и Механизму у Хагу и Савету безбедности Уједињених нација“, наводе из Министарства.
Вјерица Радета је рекла да не постоји правни основ за изручење, које би било супротно Уставу.
„Више пута сам рекла - имамо правоснажно решење Вишег суда у Београду да нема правног основа за наше изручење. Ту се ништа није променило. То решење нико не би смео да погази“, рекла је Радета.
Иначе, случај против радикала због сумњи да су нудили мито и застрашивали сведоке покренут је пре пет година. У јуну 2018. године турски судија Ајдин Сефа Акај одлучио је да се предмет преда Србији и укинуо налог за хапшење Јојића и Радете, који је био на снази од 2015. Акају Савет безбедности УН није продужио мандат, а на његово место у децембру 2018. именован је судија Ли Дакин, који је променио одлуку свог претходника. Србија се затим жалила тврдећи да је наше правосуђе способно да суди радикалима, али примедбе нису прихваћене, што је сада и коначно потврђено, уз објашњење да немамо адекватну заштиту сведока.
Казне за непоштовање суда
Према Закону о сарадњи са Трибуналом у Хагу, наша земља је дужна да изручи држављане који се терете за ратне злочине, што смо до сада и чинили. Иако се нигде не наводи да смо у обавези да шаљемо оне који су оптужени за непоштовање суда, многи су одлазили у Хаг по овом основу. Иначе, за непоштовање суда изрицане су разне казне, од новчаних, преко условних до затворских. Међу осуђенима за објављивање два поверљива документa је и бивша портпаролка Флоренс Артман. Он је добила казну од седам дана из решетака.
