Швиткин је, коментаришући претње америчког Стејт департмента да би Србија могла да се због набавке „Панцира“ нађе на удару санкција, подсетио да је ово није први случај те врсте и да Американци прете свима који набављају руско наоружање.
„Не искључујем да те санкције могу бити реалне. То се не може искључити. Наравно, постоје одређени ризици. Исти ризици су се очекивали и за Турску која је купила руски систем. Нама је јасно да Турска и Србија овде нису исто. Наши односи са Турском варирају – или су у плус или у минусу, док ми са Србијом очигледно имамо само добре односе, тако да морамо да верујемо једни другима, да разумемо једни друге и да подржавамо једни друге у ономе што се сада дешава“, рекао је Швиткин.
Панцир као камен спотицања
Швиткин истиче да Србија као суверена и независна земља има право да доноси одлуке које су у најбољем интересу за њу и њену безбедност, али да се као таква суочава са одређеним спољним притисцима.
„Ја се са великим симпатијама односим према Србији и српском народу и верујем да је Србија суверена држава и самим тим има право да се брине о сопственим одбрамбеним способностима без освртања на САД, које су увек водиле непријатељску политику на Балкану. Сетите се само бомбардовања Југославије. Треба схватити да су Срби и Руси братски народи, да имају изузетно добре односе и, наравно, самим тим везују нас и конструктивни односи у оквиру војно-техничке сарадње, јер питање квалитета и питање цене играју прилично велику улогу за Србију приликом набавке ових система“, рекао је руски политичар.
Одговарајући на питање зашто је Запад толико „забринут“ због набавке „Панцира“ од стране Србије, Швиткин каже да постоји неколико разлога за то.
„Прво, Запад је уопште забринут због чињенице да је Русија ушла на напредно тржиште трговине оружјем, они се брину да ћемо их потиснути са тржишта. Друго, они овде лобирају за своју одбрамбену индустрију. Међутим, они и сами схватају да су Русија и Србија братске државе и да имају потпуно поверење једни у друге. Американци нису заинтересовани за јачање савезничких односа Русије и Србије, укључујући и у оквиру војно-техничке сарадње“.
Швиткин такође сматра да су санкције којима САД прете свим земљама које купују руско оружје облик нелојалне конкуренције.
„Да, наравно. Били смо сведоци многих преговора, када САД покушавају да приморају те државе које од нас купују оружје, путем нездраве конкуренције, чинећи све што је могуће да они не купују од нас, већ да купују од њих“.
Србија се налази под спољнополитичком претњом
Коментаришући изјаву америчког генерала Фредерика Бен Хоџиса, који је поводом набавке „Панцира“ питао због кога се то Србија наоружава и од кога хоће да се брани, Швиткин оцењује да се Србија налази под реалном претњом спољних непријатеља, убрајајући и Америку.
„Нама је јасно да се Србија заправо налази под спољнополитичком претњом, под претњом спољних непријатеља. Ослањати се на САД значи немати самопоуздања, штавише, то значи доводити у сумњу постојање независне Србије. Због тога, само набавка ових система служи принципима јачања правне способности Србије и једноставно нема агресиван карактер. То је, у неку руку, сигнал за оне који имају некакве агресивне планове за Србију да ће она бити поуздано заштићена. Србија, без сумње, има од кога да се брани и то нам је свима савршено јасно – узгред, и од саме Америке, на пример“, закључио је Швиткин.
Подсетимо, одговарајући на питање америчких медија шта мисли о испоруци првог дела руског противваздушног ракетног система „Панцир С“ Србији, амерички Стејт департмент је изразио „забринутост“ због куповине руске војне опреме од стране Србије и позвао је све савезнике и партнере да одустану од трансакција са Русијом које би могле да доведу до увођења санкција.
Санкције би биле уведене по Закону о супротстављању америчким противницима кроз санкције (ЦААТСА).
Најаве о увођењу санција Србији због набавке руског оружја коментарисао је раније и српски председник Александар Вучић, који је рекао „да би бесмислено да нам уводе санкције због „Панцира“. Он је тада рекао да не верује да ће санкције бити уведене, а и ако буду неће се, каже, односити на земљу, можда на људе.
