Амерички лидер Доналд Трамп је америчком Конгресу упутио одлуку којом се продужавају санкције Русији на још годину дана због догађаја на Криму из марта 2014. године.
„Поступци и политика појединаца, који подривају демократске процесе и институције у Украјини су претња по мир у тој земљи, као и по безбедност, стабилност, суверенитет и територијални интегртет, а доприносе и незаконитом присвајању њене имовине. Поред тога, деловање и политика руске владе, укључујући анексију Крима и примену војне силе у Украјини и даље представљају необичну и екстремну претњу националној безбедности и спољној политици САД”, сматра амерички лидер.
Наставак санкција - питање опстанка САД
Руска страна је са негодовањем реаговала на овакву одлуку САД, те су бројни руски званичници изјавили да је таква политика контрапродуктивна.
Према речима посланика кримске регије у руској Државној думи Михаила Шеремета, наставак санкција због Крима представља још једну у низу спољнополитичких грешака САД, те да тренутни амерички председник иде стопама свог претходника, алудирајући на санкције које је 2014. године против Русије увео бивши председник Барак Обама.
„Политика санкција је застарела, а продужење санкција контрапродуктивно и бесмислено, јер санкције неће допринети поверењу у билатералним односима Москве и Вашингтона”, нагласио је руски посланик.
Са друге стране, члан међународног комитета Савета Федерације Русије Олег Морозов сматра да ће временом, заједно са сумњама у то да је Крим део Русије, нестати и санкције које су производ те сумње.
Он је такође подсетио да данас нико не сматра Америку делом Шпаније, иако је 1492. године Америку званично открила шпанска експедиција на челу са Кристофером Колумбом.
Своје гледиште на ову тему је изнео и доцент Одсека за политичке науке Универзитета за финансије при Влади Руске Федерације Леонид Крутаков, објаснивши зашто Америка не одустаје од такве политике.
„Ради се о томе ко ће управљати новом формулом светске економије. Ако Америка препусти ту позицију јасно је да ће морати да преговара, а за Вашингтон је то питање опстанка. Америка више није индустријска земља, већ канцеларија за глобална питања и, ако САД изгубе статус главног шефа, та канцеларија ће нестати. Због тога треба бити спреман да ће САД ићи до краја, па је неопходно припремати алтернативна решења, а не чекати да се Вашингтон предомисли”, сматра Крутаков.
Историја америчких санкција против Русије
Првобитне санкције због дешавања на Криму у марту 2014. године је Русији 6. марта 2014. године увео бивши амерички председник Барак Обама.
Крим се ујединио с Русијом после одржаног референдума у марту 2014. године након државног удара у Украјини, на ком се већина гласача Републике Крим и Севастопоља изјаснила за улазак у састав Русије.
Украјина као и раније сматра Крим својом територијом, али привремено окупираном, док су руске власти више пута саопштавале да су се Кримљани демократским путем и у складу са међународним правом и статуом УН изјаснили за присаједињење са Русијом.
Према речима руског председника Владимира Путина, питање Крима је „коначно затворено”.
