„Да данас имамо могућност да умемо те територије (Крим) можда бисмо то и урадили. Ми схватамо да би то могле бити огромне жртве, пре свега међу цивилним становништвом. Не можемо ићи тим путем, остаје дипломатски пут који разрађујемо“, рекао је он у интервјуу за радио „Ново време“.
Он је додао да у савременом свету, када постоји такво наоружање, број жртава експоненцијално расте.
Према његовим речима, „без обзира колико је својевремено било окупација балтичких земаља и других, они се враћају тренутку када би се требало да се врате“ и додао да ће се Крим „дефинитивно вратити у Украјину“.
Данилов је раније рекао да се Кијев „врло врло снажно“ припрема за офанзиву Русије великих размера и да ће украјинске власти знати шта у том случају треба да ураде.
Ситуација на Криму
Крим је постао део Русије у марту 2014. након референдума одржаног након државног преврата у Кијеву. За уједињење са Русијом гласало је 96,77 одсто бирача Републике Крим и 95,6 одсто становника Севастопоља. Према речима председника Русије Владимира Путина, питање Крима је „коначно затворено“. Украјина и даље сматра Крим својом привремено окупираном територијом.
Руководство Русије много пута је изјављивало да нема говора о томе да је Совјетски Савез окупирао балтичке земље 1940. године. Министарство спољних послова Русије сматра да је приступање балтичких држава СССР-у било у складу са нормама међународног права тог времена. Министарство истиче да је термин „окупација“ непримерен, јер између СССР-а и балтичких држава није било борбених дејстава, а трупе су биле распоређене на уговореној основи и уз изричиту сагласност тадашњих власти ових земаља.
Осим тога, у Летонији, Литванији и Естонији је док су биле у саставу Совјетског Савеза (осим у доба немачке окупације за време Другог светског рата) на челу биле национални органи власти.
