Према речима Герасимова, последњи маршал СССР-а цео свој живот је посветио војсци.
„Дмитриј Јазов је био свестрана особа. Написао је много књига и песама“, подсетио је начелник Генералштаба.
Герасимов је истакао да је Јазов као начелник и командант био веома захтеван, али у првом реду према себи. Сви који су служили у време када је он био командант и министар одбране, сматрају се његовим ученицима, рекао је он.
Министар одбране Русије Сергеј Шојгу је на опроштајној церемонији изјавио да се Јазов није променио када су у земљи настала тешка времена, и да је остао доследан својим убеђењима.
„Данас се опраштамо с Дмитријем Јазовим, човеком, који је цео живот остао одан свом послу, својој земљи и свему, што представља историја Русије и Совјетског Савеза“, истакао је Шојгу.
Према његовим речима, Јазов се у тешком периоду није променио и ушао је у историју Русије.
Након опроштајне церемоније, Дмитриј Јазов је сахрањен на војном гробљу у предграђу Москве уз војне почасти.
Сахрани је, поред званичника Министарства одбране, присутвовало око 1.500 људи, међу којима су његови рођаци, пријатељи, ученици и колеге.
Биографија Дмитрија Јазова
Дмитриј Тимофејевич Јазов рођен је 8. новембра 1924. године у селу Јазово у Омској области, у сељачкој породици. Након завршетка војне академије 1942. почиње да ради у војсци. Од јула 1942. до маја 1945. командовао је водом на Волховском и Лењинградском фронту.
После рата наставио је војну каријеру, прешао пут од команданта чете до команданта армије. Седамдесетих година прошлог века руководио је одељењем Главне кадровске управе Министарства одбране, а затим постао први заменик команданта трупа Далекоисточног војног округа.
Од јануара 1979, Јазов је био командант Централне групе снага, а од фебруара 1979 – овлашћеног за боравак совјетских трупа у Чехословачкој Владе СССР-а.
У периоду 1980-1984. командовао је трупама Средњеазијског округа. Од 1984. до 1987. године – Далекоисточног војног округа.
Од јануара до маја 1987. Јазов је био заменик министра одбране СССР-а за кадрове и начелник Главне кадровске управе Министарства одбране СССР-а. Након тога дошао је на чело Министарства.
Године 1991. подржао је Државни комитет за вандредно стање и био ухапшен, али је касније ослобођен и амнестиран. Преминуо је 25. фебруара у 96. години.
Након оставке био је на функцији генералног инспектора Министарства одбране.
