Према подацима Татјане Мацуре, оснивача иницијативе „Маме су закон“ и народне посланице, измене Закона о финансијској подршци породицама са децом од његовог ступања на снагу јула 2018. године најављиване су из Владе Републике Србије пет пута.
Највећи проблем овог закона, оцењују Мацура и Јасмина Михњак, уредница портала Бебац, је у томе што је са ранијих 12, број месеци које улазе у обрачун надокнаде за породиљско одсуство повећан на 18.
„И ту у проблем долазе све оне жене које имају радног стажа мање од 18 месеци, оне које су запослене на црном тржишту рада или оне које раде у сивој зони рада, па не добијају комплетне износе својих зарада на рачун, већ део добијају и на руке. То је највећа група жена које су погођене овим законом“, рекла је Мацура за Спутњик.
Нигде није граница 18 месеци
Уредница портала Бебац рекла нам је да период од 18 месеци за исплату породиља не постоји нигде у свету, као и да Конвенција за заштиту материнства прописује максималан период од једне године.
Проблем је и у томе што накнада за трудничко боловање не улази у обрачун накнаде породиљског одсуства, тако да оне жене које су принуђене да одржавају трудноћу морају да бирају између свог и здравља бебе са једне, а већих примања на породиљском одсуству са друге стране.
„Поред тога имамо проблем да су дискриминисани родитељи деце са сметњама у развоју зато што маме које користе породиљско боловање или одсуство ради неге детета не могу да добијају накнаду за туђу негу и помоћ. То сад искључује једно друго и није било тако раније“, објашњава Михњакова за Спутњик.
Према речима наше саговорнице, Закон о финансијској помоћи породицама са децом битно је угрозио права предузетница, односно жена која имају знатно већа примања, тако што је накнаду за породиљско одсуство ограничио на износ три просечне месечне плате:
„Њима не тече радни стаж, њима није покривено здравствено и социјално осигурање током породиљског одсуства. Оне добијају своју плату од које морају да оду да уплате саме уколико желе да им тече радни стаж. А уколико хоће да им фирме и даље раде, оне морају да ангажују неког ко ће радити уместо њих и да за њега обезбеде и плату и порезе и доприносе, па им тако од плате не остаје ништа“.
За пољопривреднице ограничење од 24 месеца
Пољопривреднице су такође неправедно дискиминисане тиме што поред других проблема које овај закон доноси, за њих не важи период континуираног запослења од 18 месеци, већ да би примале пуну надокнаду на породиљском одсуству морају да имају пријављено пољопривредно газдинство и трајању од две године.
Закон о финансијској подршци породицама са децом предвиђа и помоћ за жене које нису у радном односу, али уређење овог питања остављено је локалним самоуправама а износи које ове породиље добијају су такође минимални.
„У неким градовима имамо помоћ за незапослене маме, а у неким другим местима немамо, а оно што су сва истраживања показала јесте да готово свака трећа породиља у Србија нема примања. То је огроман број“, каже уредница портала Бебац.
Саговорница Спутњика је поздравила измене овог закона које се тичу повећања једнократне помоћи државе за прво, друго, треће и четврто дете, али сматра да је питање усклађивања рада и родитељства тема којој се не посвећује довољно пажње у нашој земљи.
Боловање на дете исто ко и на себе
Проблем представља и чињеница да многе мајке када се врате на посао у случају болести детета немају алтернативу и морају да отворе боловање. У том случају од плате ће добити 65 процента, као и у случају боловања по било ком другом основу.
„Наравно да је то велики проблем који опет и не би био толики да ви сада имате могућност да ангажујете неког да вам причува дете или да вам држава даје решење шта у таквим ситуацијама. Проблем је у томе што ми не можемо да преживимо ни са сто посто од наших плата а камоли са 65 посто“, сматра Михњакова.
Татјана Мацура с тим у вези сматра да министарства не доносе законе тако што сарађују међу собом, већ се законска решења доносе независно једно од другог министарства.
„Имамо ситуацију да један закон када ступи на снагу буде у супротности са другим законом. На снази је хиперинфлација доношења разних закона само због тога што желимо да испунимо неке норме а без суштинске оцене да ли је могуће применити неки закон“, рекла је Мацура и додала да тако жене долазе у неповољан положај када морају на боловање да би неговале дете, и да их држава тада на неки начин кажњава смањеним примањем на 65 посто плате.
Према подацима оснивача иницијативе „Маме су закон“, од ступања на снагу Закона о финансијској подршци породицама са децом смањен је број прворођених беба за око 1000 годишње.
Из министарстава за рад и демографију и популациону политику, са друге стране, истичу да је број рођених беба прошле године порастао за око 600, међутим не помињу каква је ситуација са прворођеним бебама које Мацура повезује са одлуком младих брачних парова да напусте земљу и тамо оснују породицу.
Уредница портала Бебац закључила је тему примене Закона о финансијској подршци породици са децом тиме што је истакла да се брига о детету не завршава порођајем и првом годином живота детета:
„Ви после треба да наставите да гајите то дете и да га усмеравате даље, а наилазите на следеће проблеме: недостатак места у вртићу, дискриминација родитеља јер не може свако да добије место у вртићу, недостатак педијатара, полазак у школу. Заправо је на сваком кораку неки проблем“, и апеловала на министарства да овај закон напокон уђе у скупштинску процедуру за измену.
