„Драга браћо и сестре, ми им јасно и гласно кажемо да нећемо стати, ми не смемо стати и одустати, јер данас земаљска Црна Гора брани Небеску Црну Гору. Ако заборавим тебе Јерусалиме, нека ме заборави десница твоја, кличе пророк. Ако ми заборавимо Острог, Цетињски манастир, Савину, ко ће нашем покољењу сведочити ко смо, шта смо, куда идемо? Наш ДНК је записан у свакој цркви, манастиру, они су сведоци наше вековне борбе за слободу. Наше цркве и манастири су наши најлепши репрезенти пред светом. Ми не морамо другима ништа говорити о себи, наше светиње говоре довољно о нама. Зато једним гласом, једним устима исповедамо, кличемо и кажемо: Не дамо светиње“, поручио је подгорички ђакон Иван Црногорчевић, иначе супруг познате уметнице Данице Црногорчевић.
Црногорчевић је у говору током литије подсетио на догађаје описане у Светом писму и рекао да су „сви удари на Цркву били безуспешни, а она је из свих искушења излазила још јача“.
„Ево и данас видимо да наспрам небеске радости стоји оно метафизичко зло желећи да ту радост претвори у жалост. Сетимо се само како је Ирод одговорио на рођење Богомладенца Христа - тако што је погубио 14.000 Витлејемске деце, а онда видимо како је одговорио на Васкрсење Христово тако што су хапсили, затварали апостоле, борили су се на сваки могући начин да зауставе реч Божију. Међутим, како видимо у јеванђељу, све што су се они више трудили да се томе успротиве, то је Црква бивала јача и све је било више оних који су желели да буду чланови Цркве. Црква Христова постоји ево 2.000 година и која је то поука коју можемо да изведемо, а коју они који стоје наспрам нас нису у стању то да учине. То је поука да је Црква непобедива, да су многа царства и многи цареви дошли и пошли, а Црква као невеста Христова остала нетакнута. Можда су они превидели ону велику истину да је Бог наш не само на Голготи висио на крсту, већ да је тај Бог Васкрсао, тај Бог је победио смрт, тај Бог је бесмртан и тај Бог ће поново доћи да суди живима и мртвима! Таквог Бога ми исповедамо и у таквог Бога верујемо“, рекао је Црногорчевић.
Према његовом мишљењу, оно што се дешава у Црној Гори је благослов, јер се „свет диви величанственим призорима које могу видети на улицама Црне Горе“
„Највеће чудо које Бог пројављује кроз ове свештене литије је то да се народ измирује, сједињује, обожује, исцељује се оних опаких рана братоубилачког рата, рана које крваре и у наше време. Благодат коју Господ излива на народ наш је разлог зашто се све више људи окупља око храмова Божијих. Божанска благодат је тако oчигледна. Та благодат греје срца људска, просвећује, инспирише човека на врлину, на творење заповести Божијих и на свако добро дело. Овај свештени ход је залог за вечност, овим се литијама уздиже златни ореол не само изнад Црне Горе већ се он шири и на остале крајеве света где год се наш народ сабрао око имена Божијега да да молитвену и братску подршку нашем народу. Због тога су ови догађаји били крајње неопходни и то можемо да схватимо као посету Божију, зато јер се сила Божија у немоћи показује савршена“, рекао је ђакон Црногорчевић.
Он је подсето на речи Достојевског, да „ако нема Бога, онда је све дозвољено“
„Није страшно то да човек помисли да нема Бога, већ је страшно да човек живи са тим и таквим убеђењем. Управо данас видимо како то изгледа када човек изгуби веру и страх Божији, такав човек је спреман на свако зло, јер по његовом убеђењу не постоји никаква сила која може бити јача од силе власти безумља. А ми кажемо да је Божија сила та која је непобедива“, поручио је Црногорчевић.
