У турским војним круговима, према писању медија, влада мишљење да Анкара нема јасно формулисану политику према Дамаску, а да „зоне безбедности“ које Ердоган покушава да успостави у Сирији, представљају инструмент утицаја САД на регионалну политику.
Увлаче Турску у рат како би остварили своје циљеве
„Они сада покушавају да приморају и подстаку Турску да реализује њихове експанзионистичке планове, пробуђујући неоосманско схватање савремене политике. Несумњиво, све то доводи до ескалације и раста напетости у односима Русија-Турска-Иран“, рекао је Владимир Аватков научни сарадник са Института за светску економију и међународне односе Руске академије наука.
С друге стране, Олег Гушин, политиколог, сматра да нико не може да увуче Турску у рат са Русијом, али да Американци активно раде на погоршању односа јер желе „послушну Турску“ чланицу НАТО-а.
„Сви Ердоганови поступци, као што је куповина С-400, љуте Американце, а њима то није потребно. Разлог за свађу због тога они траже у Сирији, јер је рат у Сирији давно престао да буде грађански и постао је међународни. Реч је о активностима на међународном плану у којима је Турска активно учествовала“, рекао је експерт.
Некадашњи адмирал турске морнарице, Тјуркек Ертјурк сматра да Анкари штету наноси борба против централне сиријске владе, јер на тај начин она сноси терет рата који је Запад започео. Анкара има интерес да повуче своје трупе из Идлиба, међутим унутар Турске постоје сукоби између војних и цивилних функционерима у Генералштабу и Министарству одбране Турске. Према наводима, турски генерали су незадовољни некомпетентним али у потпуности лојалним Ердогану функционерима, који не схватају ситуацију у потпуности.
Конфликт у Сирији одговара само Америци
Аватков истиче да је конфликт у Сирији и нестабилност на Блиском истоку одговара само „колегама са друге стране океана“.
„Турској конфликт не одговара, већ јачање стабилности у региону са тачке гледишта њених националних интереса. Ако одбацимо вредности експанзионизма, онда је са становишта прагматичних интереса конфликт за Турску штетан, јер носи велике ризике: велики број избеглица на турској територији, немогућност управљања и ширење конфликтне зоне на територију Турске“, рекао је експерт.
Према његовим речима, за Турску би најкорисније било да испуни обавезе, које је преузела још 2018. године: да разграничи умерену опозицију од терориста, да повуче оклопна возила са тих територија и да заврши као победница заједно са Русијом и Ираном у борби против тероризма у Сирији.
„Сирија је у ствари у потпуности ослобођена од великих терористичких енклава, а последња је остала у идлибској зони, која се налази у зони одговорности Турске. Анкара треба да постане одговорна, а не само да говори о својим амбицијама“, истиче експерт.
Некадашњи адмирал турске морнарице Тјурек Ертјурк, истиче да Ердоган шаље турске војнике у смрт из двоструких разлога- због интереса САД и како би повећао популарност своје партије.
„Популарност владајуће елите у Турској опада. Истовремено у друштву је приметан јаз према деловању Турске у Идлибу и генерално у Сирији. Ако говоримо о свим претходним операцијама које је спровела Турска, оне су подигли рејтинг владајуће елите. Ипак подаци о ескалацији конфликта изазивају различите реакције у турском друштву, јер се многи залажу за јачање односа са Москвом и Техераном и враћање конструктивном дијалогу са законски изабраним властима у Сирији“, објашњава Аватков.
Икбаљ Дјуре, експерт за Блиски исток, истиче да и да САД тренутно имају такве планове, Турска на то неће пристати јер се залаже за продубљивање односа са Москвом, али то не значи да ће конфликт нестати.
Експерти упозоравају да поред тога што Американци користе Турску за своје интересе, Анкара настоји да искористи овај притисак у своју корист имајући у виду Ердоганове будуће планове за Сирију.
„Мислим, као и многи, да ће Турска свој 'сиријски пут' наставити са САД, а не са Русијом, али то не значи, да ће због тога сутра почети рат између Русије и Турске, ниједна из страна није за то заинтересована. Русија тражи да се турске снаге повуку из Сирије, а Турска нема такву намеру. И да би остала у Сирији, њој је потребна подршка САД“, рекао је Дјуре.
Гушин истиче да зближавање Русије и Турске никоме не одговара. Американцима и Европи то никако није у интересу, Иран није задовољан великим пријатељством Русије и Турске, јер Иранци имају историју сукоба са Турском дугу седам векова. Добри руско-турски односи не одговарају ни Саудијској Арабији,а ни самим Сиријцима који не воле Турке.
Америчка тактика за свеобухватно супротстављање Русији
Део руских експерата сматра да су Американци изузетно практични и да преко Анкаре настоје да утичу на ситуацију у Сирији избегавајући сувишне трошкове на војне операције. Осим тога њихов циљ је одувек био да свргну Асада, успоставе контролу над властима у Дамаску и целом Сиријом.
Подржавањем Ердогана и његових акција, Американци делимично испуњавају свој циљ –онемогућавају постојање Сирије као суверене државе и успостављање контроле од стране законите власти над читавом територијом. Осим тога, преко Сирије и Турске се води и индиректни рат са Русијом, јер она учествујући у операцијама у Сирији троши значајне војне и материјалне ресурсе помагајући властима у Дамаску.
Експерти додају да никада не треба заборавити „хладноратовску причу“ и идеју о „трци у наоружању“ у циљу економског исцрпљивања. Американци рату приступају много свеобухватније и софистицираније, они воде рат на свим пољима, подсећају експерти. У том контексту се надају и успеху, јер „приморавањем“ Русије да троши своје ресурсе на разне противнике, конфликте, наоружање, очекује се економско слабљење Русије, које може довести до унутрашњег незадовољства и нестабилности, што ће узрочно-последично ослабити позицију Русије на међународној арени.
Подсећамо, почетком марта ће у Истанбулу бити одржан састанак лидера Русије, Турске, Немачке и Француске, који ће бити посвећена регулацији ситуације у сиријском Идлибу. Русија и три стране НАТО-а ће покушати да дођу до компромиса. За датум састанка одређен је 5. март, који се сматра и крајњим роком за стабилизацију ситуације у Идлибу, како не би дошло до катастрофе и директног сукоба руске и турске војске.
Москва и Дамаск су свесни неопходности да обезбеде за себе позитиван развој догађаја, јер ће у том случају сви успеси сиријске војске у Идлибу донети до формирања нове контролне зоне и новог разграничења на северозападу Сирије, пишу медији.
