На фестивалу су представљени сиреви искључиво руских произвођача.
Фармери из Липецке области праве сир према старој француској технологији.
„Сир правимо од млека наших крава и коза, након чега стоји у подруму до две године. То је огроман труд, јер је сир у потпуности ручне производње. Сваки дан радници преврћу сир и чисте сав вишак“, објашњава директор фирме Јулија.
Поред ексклузивних производа, гости имају прилику да пробају и сиреве различитих облика, као што је „Наполеонова капа“ у облику троугла, или другу врсту сира, у облику срца.
На улазу у други део музеја представљени су меки сиреви са белом плесни, који се праве у Одинцовском и Чеховском округу.
„Имамо вероватно највећи асортиман у Русији. Сир опране коре је новитет, до сада се код нас није производио“, рекао је директор производње Андреј.
Према његовим речима, основни састојци сира неопходни за ферментисање се увозе, док је млеко домаће.
„Прошле године смо добили две награде на World cheese Awards. Русија је први пут освојила такву награду у категорији 'Најбољи сиреви опране коре'“, истиче Андреј.
„Највише волим козји сир на коме има плесни“, каже посетитељка фестивала Јулија, која дегустира запапрени сир из Калушке области.
Нису заборављене ни месне прерађевине. Саламу, шунку, сланину донели су готово сви.
„Сир и кобасица – то су два потпуно различита производа. Али за доручак их сви једемо заједно“, каже продавачица Татјана.
„Пробала сам пармезан разних врста. Свиђа ми се руски и аргентински“, испричала нам је деветогодишња Маргарита, која је на фестивал дошла заједно с мамом.
„Задовољни смо јер су произвођачи сира говорили и о састојцима, историји производње сирева“, прокоментарисала је Викторија.
Посетиоци су такође имали прилику да пробају палачинке, јер се ове седмице у Русији традиционално прославља Масленица.
„Наше палачинке су тање од оних што се иначе праве у Русији. Користимо кокосово млеко и првокласно брашно из Француске“, објашњава Жорж.
Фестивал ће трајати до 1. марта, након чега почиње Велики православни пост.
