На основу искуства које имам, у контактима које сам у своје време имао у Ватикану, верујем да ће ту ипак бити неке тријаже када се буду одвајала документа за објављивање и оно што ће остати и даље тајно, каже Јанковић за Спутњик.
Међутим, према Јанковићевом уверењу, Ватикан има важнијих ствари би требало сакрити од „случаја Степинац“.
„То се могло наслутити по већ до сада показаном здравом разуму католичких управљача. То је утисак који би било тешко документовати. Ја за то немам, нити се могу показати било какви докази, али усуђујем се да изнесем такав један лични утисак изнесем“, закључује Јанковић.
Историчари очекују да ће отварање тајних архива Ватикана донети нова сазнања о времему папе Пија XII, који је на Престолу светог Петра седео за време II светског рата. Многи верују да ће коначно сазнати више, између осталог, и о томе да ли је папа знао за „пацовске канале“ којима су нацистички злочинци пребацивани у Јужну Америку.
Бројне јеврејске организације оштро критикују улогу овог папе током рата и раније, од почетка нацистичке владавине Немачком, тврдећи да није учинио довољно како би заштитио прогоњене Јевреје.
За Србију је најзначајнија комуникација коју је са Ватиканом имао загребачки надбискуп Алојзије Степинац и његови извештаји које је слао из усташке Независне државе Хрватске. Хрватски католички клер, али и велики део верника, сматрају Степинца невином жртвом комунистичког прогона и желе да га прогласе за свеца, чему се противе Српска православна црква.
Како би решио овај спор, на иницијативу папе Фрање оформљена је мешовиту католичко-православну комисију, коју чине, поред високих католичких клирика и епископи СПЦ, као и лаички стручњаци, са задатком да утврде Степинчеву улогу у II светском рату. Папа Фрања је још раније обећао да ће документи из времена Пија XII постати доступни комисији, која би тако имала комплетан увид у то на који је начин Степинац извештавао Ватикан о усташким злочинима над Србима, Јеврејима и Ромима.
Архив Пија XII део је архива који се до скоро звао Ватикански тајни архив и који садржи документе старе и до 1000 година. Папа Фрања је одлучио да овај архив преименује у Ватикански апостолски архив и да га отвори за јавност.
