Мултиталентовани водитељ који се опробао у готово свим гранама уметничке делатности – од глуме, преко музике до књижевности – Марко Долаш гостовао је у Спутњиковом студију уочи пута у Москву где ће наступити на једној музичкој манифестацији.
„Захваљујући књизи „Моја укусна Србија“ дошло је до неке врсте сарадње са радијом „Орфеј“. То је руски државни радио на којем се пушта углавном класична и етно музика. Гостовали смо једном приликом промовишући књигу и ја сам отпевао неке наше српске песме. Њима се то, наравно, свидело и позвали су ме да учествујем на њиховом годишњем концерту који је 5. марта у сали Измајлово у Москви. Извешћу две нумере легендарног Ђорђа Марјановића. Певаћу „Девојко мала“, али и једну песму коју ни ја пре нисам чуо - „Марко Поло“, најављује Долаш у разговору за Спутњик.
Русија ме ја научила до волим себе и друге
Долашева љубав према Русији датира од малих ногу, а како каже први пут је чари ове земље осетио давне '92 године.
„Покојни отац је радио у једној фирми из Ужица. Негде од '92 до '96 године сам лета проводио у Русији, да бисмо се у једном тренутку и преселили тамо. '94 и '95 сам учио школу у Москви. У то време Русија и није можда у Србији била толико популарна као сада. Иако сам био дете, тамо сам стекао једно невероватно искуство, једноставно су ме својим педагошким радом и односом научили да волим себе и волим друге. То су освестили у мени“, присећа се наш саговорник и признаје да је Русија била пресудна и одредила његов пут у уметничке воде.
Поред тога што даје симболичан допринос јачању културних веза између наше две државе често певајући руске традиционалне песме у укључењима у јутарњи програм на једној телевизији с националном фреквенцом, Марко се труди да успостави и кулинарску везу између српског и руског народа.
Рускиње „одлепиле“ за српским рецептима
„Једна од најбољих ствари које Србија може да понуди су храна и гостопримство. Колегинице Јелена Зелинска, Татјана Рибакова и ја смо успели да пренесемо дух Србије, да је приближимо онакву каква она јесте. Барем тако мислим, а о томе сведочи и чињеница да се већ штампа наредни тираж. Ово је у почетку требало да буде један кувар, један зборник старих српских јела. С обзиром на то колико сам дуго радио емисију „Моја Србија“ и колико сам времена провео по терену, сугерисао сам да не пишемо само о јелима него и о местима, кафанама, атмосфери. О нечему што може да приближи наш карактер пре свега. А све је то зачињено јелима“, наглашава шармантни водитељ и истиче с каквим се реакцијама на књигу свакодневно сусреће.
„Срео сам две Рускиње у Београду и објаснио им о каквој књизи је реч, шта сам писао, како сам истраживао. Оне су ме пажљиво, али не претерано заинтересовано слушале. Онда сам изговорио једну чудесну реченицу а то је: “У тој књизи су и рецепти.“ И у том тренутку се потпуно променио њихов однос према овој књизи. „Дајте! Можемо ли да се повежемо? Када ће Сајам? Где може да се купи књига?“ Остао сам потпуно затечен размишљајући како би једна Српкиња реаговала када би јој муж поклонио кувар“.
Српској култури недостаје духа
Наш саговорник је симпатије шире публике придобио оригиналним и духовитим укључењима у јутарњи програм једне од националних телевизија. Ипак, како каже, себе не назива репортером.
„Покушавам да гледаоцима приближим наш народ са свим својим врлинама и манама на неки народски начин близак обичном свету. И немам унапред испланирано шта ћу. Деси се да планирам нешто десето а да испадне сасвим нешто треће јер су људи невероватни. Они имају фантастичне идеје и ја у доста случајева заборавим на оно што сам хтео и почнем да причам о ономе што је људима интересантно“, наглашава Долаш.
С обзиром да је активан на више уметничких поља, нашег саговорника смо питали и шта недостаје културној сцени Србије.
„Мислим да јој мало духа недостаје, нечега због чега би култура и требало да постоји. Требало би да постоји још оне здраве комедије, али не оне у којој се претерује у свему и која губи смисао“.
У складу управо са тим духом, Долаш нам је на самом крају разговора открио рецепт за борбу против тренутно актуелног коронавируса.
„Бели лук. Бели лук је свемогуће средство које заиста помаже. Ујутру у чашу воде ставим чен белог лука и попијем га. Не жваћем га. И кренем на посао. А што се тиче коронавируса мислим да не напада веселе људе и трудим се да будем позитиван како се не бих заразио!“
