У саопштењу које је Центар за социјални рад „Солидарност“ из Крагујевца доставио Спутњику наводи се да Центар Јоксимовићу пружа интензивну подршку, да је он све спремнији за напредак и промене и додају да је значајно унапредио стамбене услове за боравак деце у његовом домаћинству.
Међутим, у саопштењу истичу да се родитељско право може вратити једино судском одлуком, али да Јоксимовић за то није поднео тужбу.
Пут ка враћању деце
Како из Центра наводе, они тужбом суду настоје да одрже контакт између оца и деце, како би се постепено чешће виђали и додају да је то изузетно значајно за враћање родитељског права, управо због продубљивања емотивних веза и јачања родитељских вештина.
Како истичу, повратак деце у биолошку породицу изискује функционалност родитеља у свим аспектима из садржаја родитељских права и дужности.
У Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања слажу се да одлуку о враћању деце на крају доноси суд, али да она првенствено зависи од самог оца, односно, у којој мери се оспособио да на адекватан начин и у интересу деце врши родитељско право.
Одлука суда – круцијална
Поступак за враћање деце могу да покрену родитељ или Центар за социјални рад, али епилог зависи од суда, који једини, на основу чињеница, може да му врати родитељско право, ког га је првобитно лишио.
„На том поступку је прво радио Центар за социјални рад, па заштитник грађана, затим Министарство, у функцији надзора над стручним радом. Онда је суд ценио све то у оквиру првостепеног поступка, након чега је проверавано другостепеним поступком од стране Апелационог суда, који је потврдио првобитну одлуку, на основу које је родитељ лишен родитељског права“, образлаже Вулевић.
У Министарству нису могли да нас детаљније упуте у случај, јер, како су нам рекли, по Закону, јавност мора да буде искључена из свих поступака из области заштите права детета, вршења родитељског права, старатељства и породичних односа.
Центар дужан да помогне
„Више пута је господин Јоксимовић долазио у Министарство и сваки пут је био примљен. Увек се с њим разговарало и увек су му предочене одређене чињенице и ситуације. Давана су му одређена упутства и савети. Међутим, осим тога што сам мора да се оспособи за реализацију своје родитељске улоге, непосредну помоћ дужан је да обезбеди орган старатељства, односно, Центар за социјални рад“, објашњава посебни саветник министра за рад , запошљавање, борачка и социјална питања Драган Вулевић.
Како у Министарству наводе, Центар за социјални рад дужан је да, као орган старатељства, подржава родитеља у адекватном вршењу родитељског права и пружа му континуирану и целовиту подршку до оспособљавања за преузимање родитељске улоге. То значи да Центар мора да помогне у стварању услова за - заштиту интереса и несметан раст и развој деце, као и оних за задовољавање њихових потреба.
Из Центра истичу да се приликом одузимања деце прво обезбеђује њихова даља заштита, након чега се родитељима пружа интензивна подршка, помоћу које би требало да унапреде своје родитељске способности и у што краћем року поврате родитељско право на суду и преузму бригу о деци.
Ипак, у Министарству додају да постоје изузеци када Центар није у могућности да пружи помоћ.
Критеријуми за одузимање деце
Из Министарства објашњавају да Центар за социјални рад реагује само када је ургентно, односно, када су права детета јако угрожена. То су ситуације када се у питање доводи њихова безбедност, здравље, васпитање, образовање, нега, социјализација и случајеви злостављања. Међутим, у Министарству еклатантно искључују могућност одузимања деце због сиромаштва.
„Деца се никада не одузимају зато што су им родитељи сиромашни. Када би било тако, онда бисмо могли да говоримо о десетинама, чак и стотинама хиљада деце која би због сиромаштва могла бити одузета од родитеља. Сиромаштво никада није узрок одузимања деце. Узрок је како и на који начин родитељ врши родитељско право“, изричит је саговорник Вулевић.
О филму „Отац“
Вулевић сматра да филм „Отац“ шаље снажне поруке и да афирмише права деце - да се пре свих о њима старају родитељи и да се не могу одузимати због сиромаштва. Ипак, он истиче да филм одступа од реалних разлога интервенција Центра за социјални рад и коначне пресуде.
„Сам аутор филма је истакао да је одређене чињенице и садржај доживео на уметнички начин да би остварио циљ, односно, слање те две врло важне поруке о афирмацији права детета“, наглашава Вулевић.
