Приоритети у области плаћања треба да буду брзина, безбедност, приватност и контрола трошкова, а то је све могуће преко вајбера, поручио је на „Копаоник бизнис форуму“ директор продаје за Централно-источну Европу у компанији Ракутен- Вајбер, Константин Костадинов. Између осталих, такву услугу већ користе у нашем комшилуку у Румунији и Мађарској.
Вајбер банкарство - идеално за "овиснике"
Шта таква услуга подразумева?
„То се, пре свега, односи на платни промет и то је једно оплемењивање, додатна конфигурација у платном промету која представља унапређење електронског плаћања. Корисницима који су постали овисници од мобилних телефона биће пружен додатни конфор да у сваком тренутку могу да обаве своју обавезу плаћања преко мобилног телефона“, каже за Спутњик професор банкарства на Београдској банкарској академији Бранко Живановић.
Он претпоставља да ће апликација бити врло једноставна и приступачна, а та услуга ће, како напомиње, претпостављати уступање дела провизије банке новој институцији у платном промету која буде организовала, односно креирала ту вајбер апликацију.
Значајно смањење трошкова
То, додаје он, никако неће значити склањање банке из целокупне архитектуре платног промета, већ ће то бити неки вид партнерства, у коме је будућност банкарског сектора.
„Фактички, то је логично кретање банкарства које гледа да аутоматизацијом, односно дигитализацијом својих делатности, пре свега у два сегмента – платном промету и ритејлу, односно банкарству на мало, појефтини своју услугу, односно да озбиљно креше трошкове у дугом року“, нема Живановић дилему.
Он објашњава да су за банке највећи трошкови управо трошкови филијала, пословног простора, инфраструктуре и бруто плате запослених.
„Трошкови нових дигиталних конфигурација у платном промету, чак и у додели мањих кредита, посебно становништву, скупи су само на почетку док се та технологија не обезбеди. После они по јединици производа драматично падају, док су у конзервативном банкарству трошкови филијала и радне снаге одређено време константни и могу само да расту“, указује саговорник Спутњика.
Отуда и тај правац којим се банкарство креће. Зато ће у наредних неколико година банке у свету поделити скоро 76.000 отказа, што не указује на слабост тог сектора него на њихово прилагођавање променама у финансијском свету које диктирају нове технологије где су софтвери постали траженији од банкара.
Уз то, додатно поједностављивање посла доноси и одређени конфор корисницима услуга, који путем смарт телефона могу да обављају платни промет и контролишу одређена плаћања, посебно она лична каква су комуналије и разне накнаде.
Без спектакуларних промена
У питању је, како закључује Живановић, обострана корист. Биће ту и доста маркетинга, биће и борбе финансијских институција око тога ко ће ту услугу да занови, ко ће то лепше приказати и где ће то бити приступачније, коме ће се обраћати са новом понудом, односно која је то циљна група која ће то најпре да прихвати.
„Неће бити никаквих спектакуларних промена у банкарству. Доћи ће само до унапређења услуге у платном промету, она ће се обављати брже и конфорније, а део накнаде ће се препустити ономе ко буде креирао апликацију, односно ко у ланцу са банкама и платним институцијама буде нови играч у платном промету“, истиче професор банкарства.
Перспектива је у томе, сматра он, не само због тога што се на тај начин поједностављује платни промет него се у банкама смањују трошкове и то драматично на дужи рок.
Све то и код нас може да заживи у врло кратком року, само неко треба да покаже иницијативу и да то буде пропраћено одговарајућом регулативом.
Идеја о увођењу плаћања вајбером стигла је само неколико дана пошто је гувернерка Народне банке Србије, Јоргованка Табковић, у једном трговинском ланцу промовисала плаћање мобилним телефоном помоћу посебног кода.
Она је тада оценила да ће нови начин плаћања олакшати живот грађанима и плаћање учинити једноставнијим, ефикаснијим и најбезбезбеднијим, истичући да такву врсту плаћања имају још само Шведска и Кина.
Табаковић је објаснила да свака банка у Србији која има е-бенкинг може да омогући услугу плаћања мобилним телефоном QР кодом, чији је носилац НБС.
С обзиром на спремност централне банке да иде у сусрет утицају технологије на банкарство за очекивати је да нећемо дуго чекати ни на плаћање помоћу вајбера.
