Председник судског механизма који је наследио трибунал, Кармел Ађијус оценио je да Радослав Брђанин, бивши шеф Кризног штаба Српске Аутономне Регије Крајина, који је одслужио 20 од 30 година казне затвора, не може да буде ослобођен због озбиљности злочина, и зато што није показао да се довољно рехабилитовао.
Адвокат и бивши судија Горан Петронијевић за Спутњик каже да је у питању преседан који може да се тумачи само на један начин – као озбиљна самовоља председника Механизма и класично антисрпско деловање.
„Најгоре од свега је што они траже од свакога ко је стекао право на условни отпуст и затражио га, да „изрази позитиван став према према извршеном делу и жртвама". Значи, да призна кривично дело! То је потпуно незаконито и недозвољено, то је притисак да се промени и начин на који се бранио оптуженик. Oд осуђеног се не може тражити да сада безусловно призна кривично дело, ако га није признаотоком суђења и да га са тим уцењују,“ каже Петронијевић.
Србомрзачко и антисрпско поступање
Никакав механизам против оваквих поступака не постоји, осим да се од СБ УН који је и оснивач тог суда, затражи да преиспита поступке председника Механизма.
„До пре пар година, све око пуштања осуђених се решавало по аутоматизму. Земља у којој се казна издржава даје повољно мишљење о ресоцијализацији затвореника, и од тог момента одмах долази до одлучивања. У 90 одсто случајева је то било одобрено. Ово сада што се дешава, потпуно је антисрпска прича,“ уверен је Петронијевић.
Наш саговорник додаје да је председник Механизма Кармел Ађијус, човек Теодора Мерона и озбиљан србомрзац, који тешко да ће да прихвати било какав захтев па дошао он и од самог УН-а. По његовим речима, без обзира на то, Србија треба да од УН тражи да се овај проблем реши.
Адвокат Бранко Лукић, подсећа да председник суда (Механизма) има дискреционо право да одбије захтев за пуштање на слободу после одслужене тве трећине казне, али додаје да му ово личи на злоупотребу права председника суда.
„Овде је очито на сцени самовоља председника суда. А тачно је да он има дискреционо право, али претходно мора да провери какве су информације из институција где осуђеници служе казне. Очито је да су сви извештаји за те људе позитивни, од ресоцијализације па на даље, мада ти људи немају ни шта да се ресоцијализују јер нису криминалци,“ каже Лукић.
Наш саговорник подсећа да затворенике током служења казне прати цео тим људи од социолога па до психолога,и да њихови извештаји говоре да су они социјализовани у пуној мери.
„Председник механизма је сада одбио да пусти Радослава Брђанина, а о осталима, уопште и не одлучује! О Сретену Лукићу и Властимиру Ђорђевићу уопште није ни одлучивао. Држе предмет у фиоци и неће да одлуче,“ тврди Лукић.
Случајеве држе у фиоци
По његовим речима, Сретен Лукић чији је и заступник, две трећине казне одслужио је још у мају прошле године, а Ђорђевићу у марту.
„Ти људи је давно требало да изађу из затвора. Разлог за овако понашање могу да тражим само у једном; да не желе да заборавимо како је тај Трибунал поступао према Србима“, закључује Лукић.
Оба наша саговорника сматрају да су на овај начин, свима који чекају превремени отпуст, у ствари казне продужене, иако су државе у чијим затворима бораве, предложиле да буду пуштени.
Услове за превремено пуштање испунили су; генерали Небојша Павковић, осуђен на 22 године а ухапшен 2005; Сретен Лукић, осуђен на 20 година, ухапшен 2005; Властимир Ђорђевић, осуђен на 18 година, ухапшен 2007; Радислав Крстић, осуђен на 35 година, ухапшен 1998; Радивоје Милетић, осуђен на 18 година, а ухапшен 2005. После одслужене две трећине казне на слободу су изашли Никола Шаиновић, Веселин Шљиванчанин, генерал Драгољуб Ојданић, и Владимир Лазаревић.
