Испод тундре и арктичког леда налазе се огромне количине неоткривене нафте, природног гаса и минерала.
Тренутно се на том подручју производи око једне десетине светске нафте и четвртине природног гаса. Руски Арктик, који је најразвијенији сектор у региону, извор је око 80 процената те нафте и готово читавог природног гаса. Остали произвођачи укључују Канаду, САД и Норвешку.
Поред енергетских лежишта, Арктик, посебно руски Арктик, поседује и обилна лежишта никла, бакра, угља, злата, урана, волфрама и дијаманата.
Међутим, комерцијално копање већине минерала тек треба започети јер до њих није лако доћи. Отварање рудника у најсевернијем делу наше планете није јефтино и пуно је изазова у којима се мора радити попут темературе од минус 50 степени целзијусових.
Међутим то би се могло променити у блиској будућности. Међувладин панел за климатске промене предвиђа да ће се, као резултат глобалног загревања, арктичке температуре повисити за три, четири или чак пет степени.
То би могло у потпуности да трансформише територију у 21. веку - и с тим у вези, трка за арктичким ресурсима између Сједињених Држава, Норвешке, Русије, Данске и Канаде већ је започела.
У игри су сада и други играчи, пре свега Индија и Кина – неакртичке земље које су 2013. године добиле статус посматрача у ексклузивном Арктичком савету - и спремне су да искористе део „Арктичког колача“.
Индија ће ускоро постати прва држава која није арктичка, а експлоатише ресурсе у региону.
Говорећи на конференцији у Њу Делхију у јануару, руски министар спољних послова Сергеј Лавров најавио је да Русија и Индија раде заједно на геолошком истраживању.
„Поздрављамо придруживање Индије. Ово је земља са којом смо развили добро партнерство, стратешке односе и све то омогућава поуздано говорити о перспективама руско-индијске сарадње на Арктику", рекао је Лавров.
Сарадња Индије и Русије
Природа широко распрострањених стратешких односа Индије са Русијом - још из совјетске ере - развијала се током година и укључивала одбрану, цивилну нуклеарну сарадњу, науку и технологију, свемир и енергију.
Две земље су сада посвећене ширењу билатералне трговине, циљајући 30 милијарди долара годишње трговине до 2025. године, са садашњих 11 милијарди долара, што је углавном последица продаје оружја у Индији.
Ширење сарадње на пољу енергетике повећаће трговину, али би такође могло бити обострано корисно на друге начине, за обе земље.
Према речима Канвала Сибала, бившег индијског министра спољних послова, за Индију је ново енергетско партнерство са Русијом пресудно.
Индија је такође једна од ретких неарктичких земаља која у региону има сталну истраживачку станицу. Станица, названа Химадри, постављена је у Спитсберген-у у Свалбарду у Норвешкој 2008. године, на око 1.200 километара од Северног пола. Бави се атмосферским, морским, геолошким и климатским студијама.
Професор Суби Цхандран, стручњак за ту тему рекао је да су „индијски монсуни директно повезани са климатским променама које су заузврат повезане са Арктиком“. А будући да монсун, напоменуо је, утиче на национални БДП, Индија пажљиво прати временске обрасце на Арктику.
Стратешки планови
Индијски премијер Нарендра Моди посетио је Владивосток на далеком истоку Русије у септембру 2019. – што је била прва посета индијског премијера том делу Русије. Путовање је резултирало израдом петогодишњег плана билатералне сарадње у нафтном и гасном сектору.
Моди је такође потписао Меморандум о намерама за отварање поморске руте између Владивостока и Ченаја на источној обали Индије, удаљеној више од 10.000 километара. Ова морска рута омогућиће превоз терета између два града за 24 дана у поређењу са тренутних 40 дана.
Индијски министар за нафту и гас Дармендра Прадан касније је посетио далеки исток Русије, у пратњи водећих пословних лидера те земље.
Прадан је рекао да је Индији потребно око 70 милиона тона висококвалитетног угља за њену индустрију алуминијума и челика и да „преговори морају завршити успешном пројектном одлуком о развоју металуршког угља, који ће се извозити из Русије“.
Процењује се да у тајмирском базену угља на арктичкој територији постоји чак 225 милијарди тона висококвалитетног угља - а руски гиганти угља, Восток угљен и Северна Звезда, који поседују дозволе за производњу у том подручју, припремају се за слање милиона тона са новог терминала који се налази у близини Диксона на обали Црног мора.
Индија је такође потврдила своје учешће у великом арктичком нафтном пројекту који ће развити на удаљеном руском полуострву Тајмир руска национална нафтна компанија „Росњефт“. Пројекат укључује развој најмање три поља у области Ванкор и изградњу 600 км нафтовода који би могао извозити 25 милиона тона нафте годишње Северним морским путем.
Течни природни гас је још једна област у којој је Индија показала интересовање за сарадњу са Русијом.
Индијске фирме Икс-Енерџи и Петроњет ЛНГ потписале су прошлог септембра споразуме о куповини ЛНГ-а од руског произвођача гаса Новатек на дугорочне уговоре.
Потписан споразум такође предвиђа заједничко улагања и оснивање заједничког предузећа за продају ЛНГ-а и природног гаса купцима у Индији, Бангладешу и другим земљама.
Како се извештава, индијска државна компанија ГАИЛ такође преговара о мањинском улагању у ЛНГ пројекту који води руски произвођач гаса Новатек, мада детаљи тек треба да буду објављени.
Гледајући најновија дешавања, јасно је да ће учешће Индије у арктичком региону и даље расти у наредним месецима, додајући нову димензију постојећем стратешком партнерству Индо-Русије - и омогућавајући Индији да се укључи у нови извор, преноси РТ.
