Економија Кине се успорава, али и њена потражња за енергентима и то за готово 20 одсто. Међународно тржиште је брзо реаговало на овакве промене, па је у права два месеца ове године вредност нафте типа „Брент“, једног од типова на основу којих се одређује тржишна цена нафте, пала за 27 одсто, са 68,64 на 49,91 долара за барел.
Због тога, као и чињенице да ће се у пролеће додатно смањити потражња за нафтом, технички комитет ОПЕК плус се залаже за смањење производње за 0,6 до милиона барела дневно.
Цена нафте не зависи од ОПЕК-а
„Мало тога зависи од ОПЕК-а. Ако цене на берзама наставе да падају и економија уђе у фазу нове кризе, цене нафте ће свакако падати, смањила се производња или не. Да би дошло до стабилизације, неопходно је смањити производњу не за 600 хиљада барела дневно, како је планирано, већ за 3 до 4 милиона. Тада би то имало значаја. До раста цена ће доћи када светска економија почне да излази из стања кризе“, рекао је Александар Хуршудов , експерт Агенције за нафту и гас.
Експерт додаје да цена нафте зависи од берзе, а да оне функционишу по другим принципима и да тренутно преовлађује стање страха.
„Берза не тргује нафтом, златом или гасом, она тргује страховима и надом. Зато када се светска економија погоршава, берзе снижавају своје котације. Сада постоји страх да нафта никоме неће бити потребна, нико не путује, људи мање лете, производња се смањује, потражња за нафтом опада и нафта ће бити јефтинија“, објашњава експерт.
У фебруару ове године је производња већ пала на 27,8 милиона барела на дан, што је негативни рекорд у последњих 11 година. Чини се да ова ситуација најтеже пада Саудијској Арабији која је Пекингу прошле године продала рекордних 83,3 милиона тона црног злата и која сада настоји да изврши притисак на остале партнере из ОПЕК плус.
Москва задовољна ценом
У Москви истичу да су тренутне цене прихватљиве за руски буџет и економију, јер је гранична цена за нафту 42,4 долара по барелу. Према њиховим речима, ово ће једино успорити гомилање средстава Фонда за национално благостање, јер у Русији постоји буџетско правило да сав вишак од продаје нафте иде у буџет овог фонда.
Алексеј Белогорјев са Института за енергетску стратегију истиче да учеснице ОПЕК плус немају потпуне податке о понуди и тражњи нафте за период јануар-фебруар, да још увек не постоји јасна слика и да руско Министарство енергетика као одговорни учесник на то и указује, јер је ОПЕК плус у 2018. године већ имао негативна искуства када је исто тако донео одлуку о повећању производње нафте. Он истиче да се Русија, када је реч о контроли производње нафте, налази у сложенијој ситуацији него Саудијска Арабија, која у потпуности контролише и регулише производњу и извоз овог енергента.
„Реч је о томе да Русија, за разлику од осталих чланица ОПЕК-а, нема државни монопол на производњу и извоз нафте, због тога Министарство енергетике нема никаквих овлашћења да ограничава производњу нафте ни приватних, па чак ни државних компанија“, рекао је експерт.
Русија има аргумената да задржи тренутни ниво производње нафте, због санкција које су САД почетком фебруара увеле компанији Росњефт Трејдинг. Како експерти објашњавају, ова компанија је била један од главних снабдевача нафтом из Венецуеле, а америчке компаније навикле на прераду ове тешке нафте, како би надокнадиле губитке, почеле су да купују руску нафту „Уралс“. Због тога, без обзира на негативан тржишни тренд, Русија је нашла своју „нафтну нишу“.
Росњефт против смањења производње
Међутим, Белогорјев истиче да се Росњефт од почетка противи овој идеји, не због цене или производње већ дугорочне перспективе развоја.
„Росњефт има довољно разлога за то. Када се 2016. године доносило решење о учешћу у ОПЕК плус, готово да су све компаније биле у порасту. Сада, последње три године, њихов раст се вештачки обуздава, што ствара технолошке потешкоће и нарушава инвестиције у производњу“, рекао је експерт.
Због тога, Белогорјев истиче да ће се Русија вероватно сложити са идејом да се смањи производња нафте, али ће покушати да се избори за минимално учешће у овом снижењу, јер је веома тешко постићи договор са компанијама које стално траже компензације због учешћа у ОПЕК плус.
И опште процене су да ће Русија пристати на компромис како би сачувала добре односе са својим блискоисточним партнерима, јер у сваком случају до озбиљног смањења производње неће доћи. Из Лукола истичу да Москва може да смањи производњу за 200-300 хиљада барела дневно. Просечни дневна производње нафте у Русији тренутно износи око 11,29 милиона барела, што је чак и у овим условима, већи резултат него прошле године, када је Русија дневно добијала око 11,25 милиона барела што је био апсолутни рекорд у историји домаће производње.
