Иако српски председник Александар Вучић демантује постојање оваквог предлога на столу, министар за европске интеграције привремених приштинских институција Бљерим Река изјавио је да се Србији нуди „велики компромис“ - излазак на луку Драч у Албанији преко Косова. Тако нешто тврде и косовски медији на албанском језику, као што је приштински лист „Бота Сот“.
Овај лист објавио је да су САД припремиле нацрт споразума Београда и Приштине, да нуде, алтеранативно, корекцију границе или Заједницу плус, уз посебне захтеве Србије.
Чувати се људи који цртају мапе
Идеја о изласку Србије на море преко Драча са тунелима, заштићеним коридорима и лукама је бесмислица, коментарише за "Спутњик" новинар из Грачанице Живојин Ракочевић идеју да Србија у замену за признање косовске независности добије излазак на луку Драч у Албанији преко Косова.
„Требало би се чувати људи који цртају мапе, а не знају географију и прстом не могу да покажу где је Балкан. Посебно су опасни историчари хобисти који су препуни немогућих историјских аналогија“, каже Ракочевић.
А историјска аналогија коју Ракочевић помиње је идеја српског министра спољних послова Милована Миловановића, који је 1908, у јеку кризе око аустроугарске анексије БиХ, предложио великим силама да Србија призна анексију БиХ, а да заузврат добије излаз на море на албанској обали.
Албанска обала, луке Драч, Валона и Медова, биле су на мети српских претензија и у Првом балканском рату. Након што су велике силе, под притиском Аустроугарске, спречиле Србију да добије излаз на море преко данашње Албаније, та идеја више није спомињана, осим у разматрањима америчког председника Вудроа Вилсона 1919.
Идеју да Србија добије излаз на море на албанској обали у замену за признање косовске независности први је актуелизовао директор Института за стратешке студије из Вашингтону Грегори Копли септембра прошле године у контексту спекулација о размени територија између Београда и Приштине.
Зар је Драч једини!?
Несумњиво је да је Србији потребан излаз на море, каже историчар Љубодраг Димић. Међутим, шта би Србија изласком на Драч могла да добије и зашто су јој затворена врата у Солуну или Бару, пита се он.
„То јесте некада био сан српских политичара, то је у првим деценијама 20. века могло да буде нешто што је понуда, поготово у временима пре него што је настала југословенска држава. али, мислим да је од четири правца који повезују Србију са Медитераном, овај најлошији и најмање фреквентан“, каже Димић.
Идеја да Србија изађе на море преко албанске обале, били су покушаји тражења, напипавања Србије стратешких излаза на море. Србија је почетком прошлог века, подсећамо, била једна од две европске државе која није имала излаз на море.
О фреквентности правца према Драчу говори Ракочевић, који се, како каже, вратио са путовања аутопутем Драч-Кукеш, који повезује највећу албанску луку са Косовом и Метохијом. Овај аутопут, дужине 114 километара важи за једну од најскупљих инвестиција у Европи, а цена путарине такође је веома висока. На њему је, каже Ракочевић, видео свега десетак камиона који углавном превозе старо гвожђе.
Идеја о српском изласку на море преко Драча најобичнија је подвала, закључује Ракочевић.
„То нема никакве подлоге, нема ничег реалног у свему томе“, каже он.
