Ризичне групе- особе старије од 70 година, кардиоваскуларне болеснике, дијабетичаре и хроничне плућне болеснике, Несторовић овако саветује:
„Као што су и Италијани препоручили, важно је да особе преко 70 година што мање бораве напољу и да ограниче контакте са другим људима, нарочито са онима који су путовали негде. Да мало припазе на себе. Дакле, мало мање „мувања“ наоколо, а више здравог начина живота. Битно је и да не пију алкохол, да се не преједају...“
Први човек заражен у Србији
Саговорник Спутњика сматра да случај првог зараженог човека коронавирусом у Србији није озбиљан јер се пацијент добро осећа и нема температуру. Такви случајеви се најчешће пребацују у кућни карантин.
Заражени Суботичанин према подацима у медијима има температуру 37,4, међутим Светска здравствена организација као критеријум озбиљније заразе овим вирусом одређује температуру вишу од 38 степени и знаке запаљења плућа.
Несторовић је нагласио да подаци указују да деца и жене испод 50 година практично не умиру од овог вируса, а да је он два пута чешћи код мушкараца код којих је клиничка слика дупло тежа.
Ситуација у Италији је феномен
Ситуацију у Италији Несторовић описује феноменом:
„Немачка нема ниједан смртни случај, Француска 7 укупно, тако да је врло мала смртност ван Италије. Само у Италији се нешто догађа. Јутрос сам читао чланак неког италијанског професора који је покушао да објасни то, али није успео. Рекао је на крају да нису имали среће овај пут. Мада, изгледа да је код њих здравствени систем у питању. Јер ако је лош здравствени систем, лоше откривање и лечење, онда је и смртност висока. Изгледа да је тако, зато што код Кинеза је у децембру у првој фази смртност била висока, у јануару је пала на пола, у фебруару на пола од пола, и последња три дана практично више нема ни обољевања ни смртних случајева“.
Да ли је Србија спремна?
На питање, да ли је српски здравствени систем спреман за борбу са коронавирусом, Несторовић је рекао да је тешко проценити и додао да реална опасност постоји само уколико се појави већи број старијих особа којима је потребна механичка вентилација.
„То је проблематична ствар зато што је питање да ли ће у том тренутку бити довољно апарата, али се то се ствароно не очекује. По аналогији са скорашњом епидемијом грипа тада је било искоришћено око 75 посто респиратора, 25 посто је било слободно. Тада је било 6000 хоспитализованих и око 700 људи на респираторима“.
