Одлуке доносе демократски, шта одлучи већина то се и чини, преноси Њујорк тајмс.
Меркати
Меркати дан почињу тако што извире из јазбина и крену у потрагу за храном. Без обзира на њихову раздаљину, меркати се, у потрази за оброком, крећу као једна група, наводи Марта Маснер са универзитета у Цириху.
Током кретања комуницирају звуковима, а један од њих који производе зове се „позив на покрет“.
Научници појаву, током које животиње мењају понашање у складу са стварима које чини критична већина унутар групе, називају кворумском реакцијом. Швајцарска научница наводи да је кворумска реакција присутна и код људи.
„Ако сте део неке групе и неко каже хајдемо на пицу и нико не крене - ништа се неће ни десити. Али уколико се човеку који жели пицу придружи још неколико људи, њихови аргументи постају снажнији“, навела је она.
Током истраживања професорка са универзитета у Цириху и њене колеге откриле су да друштвени положај мерката унутар групе није пресудан за успех таквих позива, већ да кључну улогу игра њихова одлучност.
Као и код људи, чак и уколико нисте на положају, док год се претварате да знате шта радите, група ће вас пратити.
Пчеле
У пролеће, можете да видите ројеве пчела како висе са грана попут каквог опасног грозда. Они тада одлучују о новом дому.
Неколико стотина извиђача тражи нови дом. Када пронађу одговарајуће место, пажљиво га прегледају и врате се у рој и обавештавају остале пчеле да су пронашлио ново станиште, каквог је квалитета и колико је удаљено.
И остали извиђачи чине слично. Постепено, неки од извиђача успевају да убеде остале. Када се сви извиђачи сложе, остатак роја одлети у нови дом.
Афрички дивљи пси
Као и кућни пси, афрички дивљи пси део времена проводе дружећи се, или једноставно ленчарећи. После енергичних ритуала на скуповима афрички дивљи пси или крећу у лов или се враћају ленчарењу.
Научници су утврдили да се одлука о томе да ли ће кренути у лов или не чини демократском. Да би подржали кретање у лов, пси кијају, а што виш ењих кија током скупа веће су шансе да ће лов убрзо почети.
Уколико скуп сазове доминантни мужјак, лакше ће убедити чопор да крене у лов - понекада је довољно да кине три пута. Уколико скуп покрене мање значајна јединка, потребно је да кине најмање десетак пута да би покренуо групу.
Неки научници, пак, сматрају и да јединке гласају неким скривеним сигналима, а да кијање служи како би прочистили чуло мириса за лов.
Мрави
Мрави се као и пчеле често суочавају са одлукама везаним за премештање колоније, а избор нове локације доноси се групним одлучивањем.
Извиђачи иду у потрагу за бољим стаништем и испитују квалитет могућих будућих станишта. Уколико се довољно извиђача нађе на истом месту, достићи ће довољан број који је потребан како би се колонија преселила.
Такође они убеђују друге мраве да им се придруже у новом станишту. Воде их једног по једног. Када се критична маса мрава скупи у новом станишту, одлука целе колоније постаје званична. Мрави, ипак, нису толико стрпљиви да сачекају се изборни процес оконча, већ доведу остатак колоније у ново станиште тако што покупе и однесу преостале јединке.
Бабуни
Истраживајући научници су утврдили да гибони прате женке, планинске гориле уздишу када су спремне за покрет, а капуцинери производе чудне звуке.
Понекада је цео процес суптилнији. Група се креће без јасних сигнала где желе да стигну. Прикупљени подаци су показали да се било који бабун може одвојити од групе и кренути новим путем, без обзира на друштвени статус или пол. Када више бабуна крене у истом правцу, велике су шансе да ће их остатак гупе следити. Када постоје различита мишљења, односно када вође групе крену у различитим правцима, остали ће кренути путем којим крене већина.
Немачка научница Аријана Страндбург Пешкин тврди да, супротно људима, код бабуна не постоји јединка која броји гласове или саопштава резултат. Исход је природан, а током гласања постоји и процес суптилног постизања консензуса.
