„Стрижи“ се разликују од других пилотских група, и страних, и руских. О томе ко може да уђе у ту групу и како се обучавају њени пилоти за Спутњик открива мајор Сергеј Синкјевич.
Од страних пилотских група разликујемо се по томе што изводимо летове на конвенционалним борбеним авионима који само имају оригиналну боју, односно, користимо авионе који данас, грубо речено иду на полигон где примењујемо средства за гађање како копнених, тако и ваздушних циљева, а већ сутра ту технику можемо и да демонстрирамо, објашњава Синкјевич.
Како истиче, „Стрижи“ се разликују и од других руских пилотских група као што су „Руски витезови“ који такође врше летове на конвенционалним борбеним авионима.
„Пилотирамо на ловцима „Микојана“, односно у питању су авиони Миг-29. Теже ловце као што су Су-27, Су-30ЦМ, Су-35С, добили су наши другови „Руски витезови“. Наш авион, ако се гледа по овим критеријумима, стар је, али је још увек поуздан, није захтеван за одржавање и по својим борбеним могућностима остаје у строју. Чим Миг-35 буде уврштен у састав у оружаних снага, може се очеливати да ћемо прећи на њега, али још не знамо када ће тачно то бити“.
Навикли смо да гледамо идеално пилотирање „Стрижа“, али да ли сте имали неке опасне ситуације или жртве?
— Свакој пилотској групи која се дуго бави овим послом десе се и црни дани, и непријатни тренуци, и отказивање авио технике. То је нормално. То се догађало и нама, још кад смо тек почињали да вежбамо пилотирање. Долазило је до судара у ваздуху и неки су морали да се катапултирају. Има и кварова авио технике, али обично је поправка лака. Хвала Богу, до данас нисмо, а надам се да и нећемо имали људске жртве.
Како теку припреме за лет? Како тренирате?
— Ми као војници смо пре свега дужни да одржавамо физичку кондицију према стандардима која редовно испуњавамо. Свака три месеца пролазимо проверу. Даље, сваки пилот зна своје слабе тачке када је реч о физичкој форми. Ради се о томе како се припремити тако да издржих оптерећење током пилотирања. Зато свако посебно тренира. Током радног дана, када не летимо, идемо у теретану. Неко тренира фудбал, неко вежба оријентацију у простору, а имамо и свој хокејшки тим који чини већина пилота. Свако се бави спортом, али нико га не тера да ради нешто конкретно, него се свако бави оним што му се свиђа. Ипак, спорт је неопходан јер је оптерећење такво да мораш да будеш у доброј форми.
Које акробације су најтеже за извођење?
— Бавимо се и групним и индивидуалним пилотирањем. Ако говоримо о физичком притиску, наравно да је он већи током самосталног пилотирања. А групни лет је једноставно другачији. Пилот га доживљава другачије. То није просто пилотирање, већ је потребно остати у строју, док вођа групе обавља само пилотирање. Деведест осам одство пажње пилота усмерено је на авион вође. То јест, човек нема времена да гледа по кабини и контролише параметре уређаја. Лет се обавља у потпуности визуелно.
Свако лети и у групи и сам. Тешко је и једно и друго. Морално је теже кад си у групи, физички, кад летиш самостално. За мене је најтежа фигура вираж (нагли заокрет) под пуним форсажом који не изводи више нико у свету. Посебна је веза виража под форажом у групи и вираж- петља. То је и физички компликовано, и велико је оптерећење, а тешко је и задржати место у строју. Ништа мање служене фигуре су „групно буре“ када се цела група врти око лидера.
Да ли „Стрижи“ сами траже нове пилоте или их бирају међу онима који желе да буду пилоти?
— И једно и друго. До 2009. године имали смо атрактивније услове за пилотску посаду. Било је више чинова на једнаким позицијама него у борбеним јединицама, било је више тарифних категорија. Односно, пилот је након доласка у Кубинку могао је да рачуна на ванредни војни чин и високу плату.
Сада се разликујемо само због чињенице да се бавимо занимљивим послом, док нам уобичајене борбене задатке нико није укинуо.
Како бирамо нове људе? Човек пре свега мора да има жељу. По правилу, ради се о пилоту који је већ служио у борбеним јединицама и жели да буде део пилотске групе. Он пролази интервју за посао, а ми одлучујемо да ли нам одговара или не
Какви су критеријуми за одабир у пилотској групи „Стрижи“? Како се проверавају знања, вештине и физичка спремност кандидата?
— Наравно да ми имамо већ развијене методе провере. Кубинка је одувек била позната по високим захтевима за пилотску посаду, како за теоријску основу, тако и за физичку спремност и способност пилота. Обични пилот овде не може да лети. То треба да буде неко ко страсно воли авијацију, ко жели и ради на томе да се константно развија.
Колико дуго траје обука новопеченог пилота и како изгледа?
— Најмање две године прође од тренутка када почну да га припремају за групне летове до тренутка када он постане део службе. До тада он мора да заврши читав курс борбене обуке и да буде пилот најмање друге класе. То је пилот који је спреман за борбене акције, дању и ноћу током свих временских услова, као део групе. Тек након тога га обучавамо у групи.
Колико често се обављају летови за обуку?
Три до четири смене недељно по осам сати. Штавише, већину задатака обављамо у борбеној обуци. На пример, ових дана имали смо тактичне вежбе летења ваздухопловне ескадриле. Када смо одрадили све задатке борбене обуке, прешли смо на групне летове. По правилу вршимо један до два лета у једној смени. И не у свакој смени јер све зависи од временских услова. Пилотирање траје 25 минута, ако полећемо са нашег аеродрома и над њим.
Када пилоти „Стрижа“ иду у пензију?
— Различите су ситуације: људи одлазе због година, због истека уговора. Лекари не саветују да се пилоти после 35. године баве овим послом. Трудимо се да окупљамо људе млађе од 30 година, како би они могли да дају своју креативну енергију групи.
Касније могу прећи на неки административни посао или летети као инструктори, бар се ми трудимо да тако буде. Али није увек тако. Дешава се да људи до пензије лете у групи.
Сада је крајња граница 50 година. Али не може сваки организам то да издржи. Раније су услови били строжи и пилоти су одлазили у пензију са 35 година да би сачували здравље.
