Филмски критичар, сценариста, редитељ и писац Саша Радојевић на трибини „Српско село у телевизијским серијама“ одржаној у Институту за европске студије наводи да је последња „сеоска“ серија „Село гори а баба се чешља“ престала да се приказује 2014. године и да је постигла рекордну гледаност.
После осам година приказивања постала је рекордер и по броју емитованих епизода на јавном сервису, укупно је приказана 101, што је за скоро 20 више него што је имао „Бољи живот“.
Повратак на село – ствар политичког интереса
Радојевић сматра да је 2006. године, кад су приказане прве четири епизоде „Село гори а баба се чешља“, постојала политичка потреба тада владајуће Демократске странке да ухвати „копчу са селом.
„Садашњој власти не одговара село, већ град. Село је данас нежељено на телевизијама и мислим да ће се наше власти 'вратити на село' кад буде имала политички интерес, али не видим да ће до тога брзо доћи“, рекао је Радојевић.
Према његовим речима, Радош Бајић је за разлику од свог претходника Драгослава Лазића постао део српског мејнстрима – добио је награду Вукове задужбине, постао је сарадник одељења САНУ које се бави селом, колумниста је и „нека врста гласа народа кад је реч о селу“.
На трибини је примећено да је у најпознатијој серији Радоша Бајића позитивно приказана Република Српска, а да једну од улога тумачи и познати албански глумац са Косова Енвер Петровци, што нам, по Радојевићу, показује да су серије у данашње време „снимају у функцији тихог рата“ и показују „меку моћ држава“.
„Црни талас“ сеоских серија
Говорећи о серијама са сеоском тематиком на српским телевизијама, Радојевић је подсетио да је прва ТВ серија у којој је приказан живот на селу била „Парничари“ Драгослава Лазића у којој су приказана суђења сељака средином шездесетих, али да до правог преокрета долази кад исти аутор снима серију „Љубав на сеоски начин“ 1968.
И следеће две серије из сеоског живота „Музиканти“ и „Грађани села Луг“ режирао је Драгослав Лазић и оне су стекле широку популарност код југословенске публике, међутим, све четири серије су имале бар по једну епизоду, која је била „тихо цензурисана“, односно није емитована.
„Читав тај талас сеоских серија трајао је свега три године од 1968. до 1971. кад нестају са екрана, јер је то време било време политичких обрачуна са Маспоком у Хрватској, српским либералима и црним таласом у филму“, рекао је Радојевић.
И сам Лазић, био је један од пионира црног таласа у југословенском филму, али је, за разлику од колега Саше Петровића, Жике Павловића, Душана Макавејева и Кокања Ракоњца направио каријеру на телевизији, иако је његов играни филм „Топле године“ темељни филм Црног таласа.
„Докторка“ пала због заставе
После тога, у наредних десет година на Телевизији Београд није било серија посвећених сељацима и животу на селу, а онда је поново Драгослав Лазић режирао серију „Докторка на селу“.
Као и претходне Лазићеве „сеоске серије“ и „Докторка“ се нашла на удару „тихе цензуре“. У петој епизоди „Докторке“ у сцени свадбе видела се српска застава без петокраке и та сцена је алармирала Удбу.
Приказана је шеста епизода и потом је серија скинута са програма, а из архиве ТВ Београд практично је нестала инкримисана пета епизода и до данас се не зна где је нестала. Кад је недавно репризирана „Докторка на селу“, емитоване су прве четири и шеста епизода.
По скидању са програма „Докторке на селу“ 1982. године, телевизије две деценије нису биле заинтересоване за сеоске теме, а онда, после 5. октобра 2000. долази до „новог таласа“ интересовања за сеоске теме.
Ратко Младић убијен и скриван у хладњачи
Поново је Драгослав Лазић био пионир, али је његова серија „Сељаци“ приказана на ТВ Пинку а не на јавном сервису. Постала је једна од најдуговечнијих серија са емитованих 137 епизода, међутим, реч је о серији чији су продукциони стандарди далеко испод његових претходних радова.
Годину дана после „Село гори а баба се чешља“, на јавном сервису емитована је и серија „Мој рођак са села“ Радослава Лалета Павловића која је потпуно променила однос ТВ стваралаца према селу.
По оцени директора Института за европске студије Мише Ђурковића „Мој рођак са села“ је отворио бројна, контроверзна политичка питања због чега су неки ту серију назвали „првом серијом коју је снимио КОС“.
Радојевић је открио да је аутор Лале Павловић инсистирао да се у једној епизоди прикаже сцена у којој јунаци причају да је Ратко Младић убијен и да се његов леш скрива у хладњачи, али да то, ипак, није прошло на јавном сервису.
Највише „сеоских серија“ у бившој Југославији снимљено је у Србији, а у осталим републикама снимљене су само две – „Ђекна још није умрла а не зна се кад ће“ у Црној Гори и „Грунтовчани“ у Хрватској.
