Влада Србије донела је одлуку о привременој забрани уласка у Србију страних држављана из земаља у којима је корона вирус највише раширен. Реч је о онима из појединих провинција Кине, Јужне Кореје, Ирана и делова Швајцарске, са подручја где је коронавирус раширен.
За разлику од грађана, роба може преко границе
Директор сектора за аналитику и услуге Привредне коморе Србије (ПКС) Бојан Станић каже да се та одлука не односи на промет робе која се и даље без већих сметњи одвија од како је коронавирус прво запљуснуо поједине делове Кине.
Он за Спутњик објашњава да је ПКС готово на дневном нивоу у контакту са фирмама, али да ограничења у протоку робе и већих застоја у економији нема.
Ни најновија одлука владе Србије о привременој забрани уласка у Србију за стране држављане који долазе из Италије, појединих провинција Кине, Јужне Кореје, Ирана и делова Швајцарске, са подручја где је коронавирус раширен, се, како каже, не односи на промет робе.
„До сада, закључно са понедељком нисмо имали алармантних ситуација, осим оне да Фијат има одређене обуставе јер неке компоненте не могу да стигну из Кине“, истиче саговорник Спутњика.
Према информацијама које добијају од самих фирми, њих сврставају у две групе.
„Они који су везани за увоз из Кине на полугодишњем или годишњем нивоу још имају залиха и функционишу нормално и верују да ће се до следеће набавке ситуација стабилизовати. Има, међутим, и оних који су континуирано везани за Кину и њима касне испоруке, али они кажу да је то ипак у неким прихватљивим роковима који могу да се толеришу јер је у питању кашњење од две недеље или месец дана“, објашњава Станић.
Саговорник Спутњика прецизира да промет са Кином није стао, али да функционише отежано јер људи, пре свега, имају проблем у самој комуникацији јер се спорије одговара на мејлове, или нема одговора на телефонске позиве. Напомиње, међутим, да Кинези од почетка епидемије уопште нису затварли границе за проток робе и она се углавном у највећој мери транспортује морским путем.
Италија – брига за привреднике
Станић, међутим, каже да привреднике посебно брине Италија зато што је то после Немачке наш највећи спољнотрговински партнер и наше велико извозно тржиште. Трговина, међутим, није стала.
„Иако постоје одређена ограничења када је у питању становништво у Италији, границе су отворене. И италијанска влада је рекла да ће чак и у регионима који су највише погођени заразом економија и даље бити функционална“, подсећа он.
Са потешкоћама су, како каже, генерално суочене фирме које послују у области туризма и саобраћаја, али да то није највећи проблем.
„Оно што је главни проблем је што се пословни догађаји отказују, а управо на њима се договарају нове испоруке, нове набавке и што ће утицати на будуће пословање. Чак се и у Србији отказују одређени пословни догађаји. Ми из Привредне коморе смо имали више догађаја заказаних у марту у иностранству који су отказани, попут оних у Немачкој, Финској, у Италији“, каже стручњак ПКС.
На питање, постоје ли додатне процедуре и провере на граници када је у питању трговина, он одговара да су привредници генерално обазриви, поготово у изјавама. Не желе ни да излазе са проценама на кратак рок.
„За сада алармантних ситуација нема, али и када се погледа глобални ниво и највећи произвођачи, посебно у ауто индустрији, углавном ћуте. Хоће да сачекају да прође одређено време, а има још месец дана до истека првог квартала, да би могли да виде како би све ово могло даље да утиче“.
Стање редовно
На питање има ли неких оквирних података о томе да ли је смањен обим промета и спољнотрговинске размене од како је кренуо коронавирус, па и стигао у Европу, Станић каже да ће податке за фебруар имати тек на крају марта.
У јануару је, како напомиње, била сасвим нормална ситуација, а до ширења вируса у Европи, првенствено у Италији, дошло је тек у фебруару. По речима поивредника ситуацијија је за сада уобичајена, осим кашњења одређених компоненти које стижу за производњу, каже стручњак ПКС.
Он закључује да је од земаља које су високоризичне, Кина најзначајнија карика у глобалном ланцу снабдевања, али додаје да је за нас Италија највећи проблем.
„Ако гледате мало песимистичнији сценарио, ако се то што се десило у Италији догоди и другим земљама који су носиоци еврозоне врло је могуће да је еврозона ове године на рубу рецесије. Самим тим то може да се одрази и на привреду Србије која је свакако зависна од спољнотрговинских односа са ЕУ јер се две трећине трговине одвија са њом. Плус је то и водећи инвеститор“, упозорио је Станић.
