Иако је забранила јавна окупљања, затворила биоскопе и позоришта и увела карантин на северу земље, Италија је пала на тесту заштите од коронавируса. По броју заражених и умрлих друга је после Кине, у којој се ситуација полако смирује.
Као главни разлог раста броја оболелих, стручњаци наводе непоштовање правила које је држава увела, а посебно окупљања младих који не одустају од дружења на јавним местима, иако им због тога прети казна затвором.
У Србији је регистровано четири случаја оболелог од овог опасног вируса. После првог надлежни су поручили да нема разлога за панику и да је Србија спремна да се бори са оваквом ситуацијом. Да ли је заиста тако и шта можемо да научимо из ситуације у Италији?
Српски имунолог позива на опрез
Радмило Петровић, искусни имунолог, који је био у тиму лекара који су се борили против епидемије великих богиња у Југославији 1972. године, сматра да је последње време да се ситуација схвати озбиљно.
„Апсолутно нисам задовољан коментарима мојих колега који се ових дана појављују у јавности, сада је последње време да се заштитимо од епидемије. Ово јесте капљична инфекција, али те капљице су лаке, лебде у ваздуху, сасушују се и постају такозвана капљична језгра. Она падају свуда и што је најгоре – а то нико не спомиње – тај вирус мало дуже преживаљава у спољној средини. Изгледа да је отпорнији, јер је обмотан омотачем који се зове липоидно-солубилни антиген. Он огрће вирус, штити га да дуже остане жив и услед екстремних температура или сушења. Када пада на разне површине, он постаје инфективна прашина која се лако, ходањем по затвореној просторији поново узвитла. То је тзв. секундарни аеросол услед кога може да се зарази онај који уђе у ту просторију“, објашњава Петровић.
Он додаје да управо због тога надлежни треба да размисле о томе да забране јавне скупове. „То је, по мом мишљењу, у овом тренутку најпаметнија одлука. Истовремено, код нас нема кампање која промовише ношење заштитних маски, а то је прва, основна мера. Они који у то не верују, нека питају Кинезе какви су ефекти“, каже човек који је лечио оболеле од вариоле вере.
Скупови само на отвореном и то под маскама
„Треба избегавати велике скупове, ако већ морају, нека се одржавају на отвореном простору. Ако су скупови затворени, сви морају да имају маске, да неко не би проширио вирус. Идеално би било – скупови са маскама у отвореном простору, а не у затвореном“, иако тренутно делује немогуће, тако је најбоље, истиче Петровић.
Он додаје да свака маска штити, поред наномаске, која максимално задржава продор вируса, хируршка маска и друге које нису тако специфичне и густе смањиће количину удахнутог ваздуха са вирусом, а познато је да када се удахне мала количина вируса, онда је и блажа клиничка слика.
„Ако се удахне више вируса, клиничка слика је тежа, краћа је инкубација. Са мањом количином вируса настаје – у епидемиологији познато, а засад га овде такође нико не помиње – такозвано прокуживање, навикавање организма на мању количину вируса и стварање тихог имунитета“, закључује доктор Петровић.
