Сад је само битка да ли ће све да се заврши до јуна. Ако се заврши, опоравак може да се очекује у другом делу године. Уколико зараза не јења онда можемо да говоримо о потпуном краху економије и то би могла да буде једна од најтежих година глобално посматрано, сматра Радојка Николић, главна и одговорна уредница часописа Економетар и Бизнис магазин.
Како прецизира, засад су прогнозе да ће то проузроковати пад светског БДП-а од пола процента који ће иостићи 2,5 уместо раније предвиђених три одсто, а то значи губитак од хиљаду милијарди долара.
Проблем је, истиче Николићева, већи са Европом пошто је Европа већ имала нижи раст од глобалног 2019. године, који је износио 1,2 посто, а предвиђања су била да ће ове године бити иста. Међутим, због догађаја везаних за коронавирус биће један одсто.
Коронавирус прети пре свега европској привреди
„Још већи проблем у Европи су две економије које већ извесно време имају проблема, а то су Италија и Немачка. Немачка има јаку индустрију, поготово аутомобилску, а проблеми се дешавају управо у тој сфери“, објашњава саговорница Спутњика.
То, каже, посредно утиче и на Србију која има највеће инвеститоре и робну размену управо с Немачком и Италијом и оно што се у тим земљама дешава аутоматски се прелива и код нас.
Потрес је почео из Кине која је друга економска сила света а укључена је у бројне светске производне ланце и глобално је умрежена економија. Стога је неизбежно да кад се тамо нешто догоди да је погођен читав свет. Зависност глобалне привреде од кинеске, али и паника код инвеститора разлог су што и берзе бурно реагују на ширење вируса, а ове недеље у једном тренутку је чак накратко стала Њујоршка берза.
„Берза је јако осетљива и на најмањи потрес може доћи до пада берзанског индекса. Али то је ипак вритуелни новац и кад се берза опорави враћају се и изгубљене милијарде“, верује Радојка Николић, додајући да је много већи проблем удар на реални бизнис, посебно на мала и средња предузећа, јер ако малој компанији која има мали обрт зауставите доток она је готова, док је велика „као хидра, има више пипака па неког може и да се одрекне“.
Утицај на пословање кинеских фирми у Србији
Кад је реч о последицама по Србију, Николићева додаје да је Србија економски рањива пре свега зато што је на ниском економском нивоу развоја и то илуструје подацима о БДП-у по становнику, који је у Србији 6.500, у Кини 10.000, а у Немачкој преко 35.000 долара.
И поред страховања, криза ће се најмање одразити на кинеска улагања у Србију јер су она за нас велика, али не и за Кину. Неће бити ни драстичних последица ни по рад компанија чији су власници Кинези попут Железаре у Смедереву и РТБ Бора, сматра она.
„Али оно што јесте проблем то су кретања на светском плану која нас посредно угрожавају: јер ако ми имамо процењени раст четири посто а треба нам седам посто, онда наравно да било који глобални поремећај утиче на то да то не можемо да остваримо. Већ сада није извесно хоће ли бити остварено тих четири посто раста“, упозорава Николићева.
На питање која је, економски гледано, разлика између ове епидемије и оне са САРС-ом из 2003.године, Николићева каже да процене показују да су већи губици били од САРС-а него досад регистровани од коронавируса, али додаје да све зависи од даљег развоја догађаја везано за ширење коронавируса.
