Како каже америчко издање, постоје бројни разлози због којих се Москва сматра фаворитом у том сукобу.
Први од њих је тај што је, „Форбс“ назвао руског председника Владимира Путина и руског министра енегетике Александра Новака искусним лидерима у својим областима, који су у стању да доносе тешке одлуке када је реч о нафти, док, с друге стране, то се не може рећи и за саудијско руководство.
Други разлог је што ће Русија у том сукобу истрајати, док Саудијска Арабија има значајне основе да се брзо повуче и гурне ОПЕК ка сталибизацији тржишта, наводи издање.
Према навођењу „Форбса“, Русији, поред тога, иде наруку и скорашњи излазак највеће светске нафтне компаније, саудијског „Сауди Арамка“ на берзу.
Сваки пети грађанин Саудијске Арабије купио је акције те компаније, многи су чак узели и кредите за то. Међутим, након што су пропали преговори чланица ОПЕК плус (земље-чланице ОПЕК-а и Русија), вредност акција је пала у односу на тренутак када је компанија изашла на берзу и њихова вредност наставља да пада.
„Чини се да ће у неком тренутку Саудијска Арабија попустити пред притиском и учинити нешто како би се стабилизовало нафтно тржиште. Међутим, велико је питање на који начин ће саудијски лидери тада спасити своју репутацију“, закључило је издање.
Раскид уговора ОПЕК плус
Споразум ОПЕК-а и земаља изван те организације (ОПЕК плус) о смањењу производње нафте на снази је од почетка 2017. године. Споразум се више пута продуживао, а услови се мењали. До краја 2019. године споразум је предвиђао смањење производње за 1,2 милиона барела дневно у односу на ниво из октобра 2018. године, а за текући квартал савез је смањио производњу нафте за 1,7 милиона барела.
Александар Новак најавио је у петак да од 1. априла истичу обавезе за смањење производње нафте земаља-чланица споразума ОПЕК плус. Москва није пристала на предлог картела за даље смањивање производње због ширења коронавируса. Министар је упозорио да би тржиште могло емоционално да одреагује на извештаје о раскиду уговора.
Чланице ОПЕК плус нису успеле да се у петак 06. марта договоре ни о промени параметара споразума о смањењу производње нафте, а ни о продужетку споразума. Због тога се од 1. априла обавезе о ограничавању производње нафте укидају. Ова дешавања су проузроковала пад цена нафте, који је у понедељак износио 30 одсто.
