Данас се навршило 17 година од убиства премијера Србије и лидера ДС, који је убијен испред седишта Владе Србије 12. марта 2003. године.
Ђинђић је био први премијер Србије после пада власти Слободана Милошевића 2000. године.
У првом саопштењу после убиства премијера, Влада Србије је као организаторе и починиоце атентата означила криминалце из такозваног земунског клана, а као коловође групе идентификовала некадашњег команданта распуштене Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорада Улемека Легију, као и вође криминалног земунског клана Душана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума.
Влада Србије је, такође, саопштила да је тог дана требало да буде потписан налог за хапшење чланова „највеће организоване групе на простору бивше Југославије“, како је означен земунски клан.
Неколико сати након убиства Ђинђића проглашено је ванредно стање у земљи, које је трајало до 22. априла, када је укинуто на предлог Владе Србије.
Ђинђић је сахрањен 15. марта у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, уз присуство више од 70 страних државних делегација. У погребној поворци на улицама Београда било је више стотина хиљада грађана.
Милорад Улемек, као и припадник ЈСО Звездан Јовановић, који је био оптужен да је пуцао на Ђинђића, осуђени су 2007. године пред Специјалним судом на по 40 година затвора за убиство премијера. Поред њих, на дугогодишње затворске казне осуђени су и други припадници такозваног земунског клана.
Спасојевић и Луковић су непосредно након атентата убијени у полицијској акцији у Мељаку, где су се крили.
