Аналитичари сматрају да за то не треба кривити ни демократе, ни Русе, већ унутрашње проблеме који могу да буду критични за Трампову изборну трку.
Према писању медија, главни унутрашњи проблеми у САД су ширење корона вируса и колапс на берзама, незабележен од 2008. године. Демократе би Трампову посету, истичу експерти, представили као одлуку да занемари борбу са вирусом и незапосленошћу и жељом да покаже поштовање према свом „другу“ Владимиру Путину.
„Трамп је покушао да смањи напетост због корона вируса и говорио да ништа није страшно и да је то као сезонски грип, управо како то не би утицало на индекс Дау Џонсона, америчку економију и сва његова предизборна обећања, јер њему није пошло за руком да испуни предизборна обећања- економски раст и побољшање животних услова америчких грађана“, објашњава Александра Филипенко, научни сарадник на институту за САД и Канаду.
Да ли се Трамп уплашио короне, или бирача
Пре три и по године Трамп је победио Клинтонову за више од милион гласова, а то је било могуће захваљујући државама које се налазе у „рђавом појасу“, некада успешној индустријској зони, коју је захватила незапосленост због увоза производа из Кине, Индонезије и других земаља. Традиционално, плави оковратници су обично гласали за демократе, али због њихове подршке финансијском тржишту и мањинским права су прешли на страну Трампа. Предност републиканаца у овим државама је крхка и може да нестане у случају да радничка класа није задовољна Трамповом економском политиком, што није искључено у случају да дође до даљег ширења корона вируса.
„Ако америчка економија настави да опада, то ће заиста утицати на Трампов рејтинг. Људи са малим приходима су његово гласачко језгро. За њих је сваки пад животног стандарда критичан, због тога Трамп покушава да на сваки начин смањи опасност од корона вируса, говорећи да на то не треба обраћати пажњу како би умирио тржиште“, рекла је Филипенкова.
Експерти су сагласни да је свако пропуштање прилике да се одрже разговори између руског и америчког лидера фрустрирајуће, јер постоји велики број међународних питања које треба решити, али и спровести преговоре о споразуму СТАРТ-3 , који ускоро истиче и представља последњу брану за трку у наоружању. Иако би „Мајски састанак“ поводом Дана победе би био савршена прилика за руско-америчке преговоре, али би демократе ово искористиле као главни аргумент пторив Трампа у изборној трци, уверени су екпсерти.
Бајден би злоупотребио Трампову посету Русији
„Узимајући у обзир супер-уторак и прелиминарне изборе, чини се да ће Џо Бајден постати кандидат Демократске партије и управо би Џо Бајден и његов тим искористили Трампову посету да објасне да он има посебне односе са Русијом, јер се сећамо ситуације око Милерове истраге, када су покушали да докажу постојање завере између Трампа и Русије“, рекла је…
Према речима Филипенкове, ако би кандидат био Берни Сандерс, без обзира што долази из Демократске партије, он Трампову посету Москви за Дан победе не би искористио као аргумент у изборној трци. Како она објашњава, разлог за потенцијалну Сандерсову равнодушност према овом догађају, лежи у чињеници да њега не оптужују за „посебне односе“ , већ за симпатије према Русији, због тога што је 1988. године боравио у Совјетском савезу и говорио да социјализам није опасан и лош и да од њега треба преузети најбоље.
Ипак она додаје да, да је америчка економија јака и да Трамп стоји чврсто на својим ногама, њему ништа не би сметало, тим пре што је неопходно водити преговоре о продужењу СТАРТ-3, који су заиста неопходни.
Различите улоге у Другом светском рату, одредиле важност празника
Иза Трампове одлуке да не присуствује прослави Дана победе у Москви стоје и културолошки и историјски разлози.
За Русе је победа у Другом светском рату и улога Црвене армије постала део званичне идеологије. Дан победе је један од најпопуларнијих државних празника, дан за патриотска осећања, саставни део националног поноса и подсетник да је опстанак руске земље и руске цивилизације тада доведен у питање. У америчкој култури култ победе у Другом светском рату не постоји, а осим тога они овај рат повезују са догађајима у Јапану.
„Американци су допринели врло мало победи у Другом светском рату, тачније над хитлеровском Немачком. Они су започели врло ограничене војне операције на Сицилији 1943. године и у Нормандији 1944, када је практично хитлеровска Немачка била поражена. Американци су сву пажњу усмерили на војна дејства у азијско-пацифичком региону, на рат са Јапаном. Па чак и тамо је било питање да ли ће победити да Совјетски савез није ушао у рат, јер се показало на Окинави да су копнене могућности САД прилично ограничене“, рекао је Алексеј Подберјозкин, директор Центра за војно-политичка истраживања Московског државног института за међународне односе.
Подберјозкин посећа да амерички ветерани нису заузели ни Берлин и да је њима врло тешко да се сете нечег позитивног из Другог светског рата и да немају пуно разлога да се нечим диче.
У двадесетом веку, САД су ратовале много више од Русије, а сећање на ратне догађаје је оличено у празницима као што су Дан ветерана у новембру и Дан сећања крајем маја, те је Други светски рат, за Американце, само један у серији догађаја.
