Тим поводом одржана је трибина у Народном музеју у том граду. У препуној свечаној сали као почасни гости присуствовали су и аташе за културу Руске федерације Денис Круглов, представник Удружења питомаца руских кадетских корпуса Леонид Кампе, као и Свесрпски козачки савез, чији је капетан Предраг Перенчевић изјавио:
„Посебно ми је драго што смо наставили традицију коју је у овом граду и на овом месту започео легендарни генерал Врангел, који се и сам лечио у овој болници и више пута посећивао пацијенте“.
Руска болница – санаторијум основана је 10. марта 1920.године (данас зграда Дома омладине у Панчеву), и била је најбоља и најопремљенија болница тадашње Југославије и окружења – рекао је организатор трибине Предраг Обрадовић, председник друштва српско-руског пријатељства „Доситеј Обрадовић“.
„За опремање болнице сакупљани су добровољни прилози и донације. Руски лекари и милосрдне сестре су из тих средстава опремили зграду која је имала три одељења – хируршко, терапеутско и гинеколошко, као и три операционе сале и најсавременији рендген у то време у региону. У том породилишту се од 1920-1930 родило око 1000 беба, а 1932. године и позната сликарка Оља Ивањицки. Тада су се за порођаје користили базени-каде, које данас имају најбоља породилишта. Болница у Панчеву је била опремљена и апотеком, уређајем за електро-зрачну терапију, а ту су биле и велика библиотека, црква и капела“ истакао је Обрадовић и додао да је након револуције у Русији 1920. године око 40.000 цивилна и око 30.000 официра и војника дошло из Русије у Србију.
Панчево је било један од центара руске емиграције и у наредном периоду је имало више од 40 руских установа – Руски дом, библиотеку, позориште, балетску школу, а било је и занатских радњи, пекара и кафана.
Др Тамара Петровић, која је докторирала економију на Универзитету међународних односа МГИМО у Москви, говорила је о економским аспектима у медицини.
„Данас постоји велика опасност одласка наших медицинских стручњака из Србије, а начин да се то спречи је, између осталог и много веће улагање у сектор здравства и развијање здравственог туризма у Србији. Један од начина да се то оствари су управо пројекти јавно-приватног партнерства са привлачењем страних партнера. И наша држава и Русија су 2017. препознале значај здравственог туризма и направиле програме подршке, али је то тек први корак. У здравственом туризму лежи велики новац у свету, обрти вртоглаво расту из године у годину, а ми се налазимо на европском тлу и ту је велика шанса Србије да активира своје потенцијале“, истакла је др Тамара Петровић.
