Инвеститори су у паници почели да продају своје криптовалуте заједно са хартијама од вредности и да улажу у злато. Међутим, аналитичари рачунају на обнову тржишта електронског новца до краја пролећа.
Трговина на светском тржишту криптовалута забележила је рекордни пад цена. Курс биткоина пао је више од 25 одсто, али је затим добио мало на вредности. И други дигитални активи показују сличну динамику: етирејум, биткоин кеш, лајткоин.... Укупна капитализација тржишта електронског новца смањила се за 25 одсто, на 172 милијарде долара, наводи портал „Коинмаркеткап“.
Аналитичари су за РТ рекли да је ова ситуација повезана са погоршањем панике на глобалном финансијском тржишту. Тако су у четвртак кључни берзански индекси САД, Европе и Азије показали значајан пад.
Због наглог пада индекса, трговање хартијама од вредности морало је привремено да се обустави, други пут за недељу дана. Раније се слична ситуација одвијала током светске финансијске кризе.
„Пад курса криптовалута узрокован је општом паником на берзама. Људи су почели да мењају инвестиционе стратегије. Конкретно, да продају криптовалуте“, рекао је у разговору за РТ члан Биркоин фондације Александар Китченко.
Према речима аналитичара, паника на глобалном финансијском тржишту узрокована је вестима о коронавирусу након што је Светска здравствена организација прогласила пандемију.
Када је реч о паду цена на тржишту нафте, аналитичати истичу да нико није очекивао тако оштар прекид споразума ОПЕК плус.
„Пад се догодио на скоро свим тржиштима истовремено. Изузетак су можда цене злата“, рекао је за РТ саветник председника Европске правне службе за дигитална тржишта Владимир Ањиков.
Традиционално, током раста несигурности у глобалној економији, инвеститори почињу активније да купују злато као поуздано средство за штедњу новца. Занимљиво је да су почетком 2020. године стручњаци сматрали да и биткоин има сличне карактеристике заштитног актива. Тако су на пример у јануару због војног сукоба између САД и Ирана, берзе такође показале пад, а криптовалуте су добијале на вредности заједно са златом.
„Раније су инвеститори сматрали електронскеактиве алтернативом за финансијски ситем, али сада се ситуација променила. Као резултат опште панике, криптовалуте су поново стекле статус ризичног новца који треба што пре продати у тренуцима тржишних турбуленција“, објашњава менаџер копманије „Егзанте“ Алексеј Кириенко.
У ишчекивању раста
Ипак, аналитичари не очекују да ће дуго трајати пад вредности биткоина и осталог електронског новца. По мишљењу Владимира Ањикова, вредност криптовалута може се постепено „опорављати“ током наредних месеци, након опоравка цена на тржишту нафте.
„Инвеститори сматрају да би до краја пролећа цене криптовалута требало да буду на вишем нивоу него сада. Према највероватнијем сценарију, курсеви се у блиској будућности могу повећати за 5-10 одсто“, истакао је стручњак.
Ањиков истиче да цене у будућности могу показати релативно стабилну динамику, ако не буде нових шокова на берзама. Штавише, подршка тржишту криптовалута може бити покретање новог типа електронског новца — либра и грам.
Александар Китченко сматра да цене криптовалута могу да порасту у наредних неколико месеци. Према његовим речима, инвеститори поново могу почети активно да купују електронски новац јер се ризик од коронавируса смањује.
„Кинеске власти већ су објавиле да је врхунац епидемије прошао, па ће фактор коронавируса ускоро престати да врши притисак на криптовалуте. Као резултат тога, у догледно време, биткоин се може вратити на ниво од 13 до 14 хиљада долара“, објаснио је аналитичар.
Тешко до биткоина
Алексеј Кириенко истиче да до краја пролећа вредност биткоина може бити подржана планираним променама у правилима за добијање криптовалуте.
Подсетимо да биткоин постоји на основу технологије блокчејн — јединствене базе података која садржи информацију о свим обављеним трансакцијама.
Приметно је да сваке године потрага за блоковима блокчејна постаје све компликованија и захтева све више рачунарске снаге, а награда за рударење се смањује. Тако је 2009. године износила 50 биткоина за блок, 2012. године 25, а 2016. године 12,5 биткоина.
Према речима Киријенка, већ у мају ће се надокнаде „рударима“ електронског новца поново преполовити — на 6,25 биткоина за блок. Као резултат тога, понуда биткоина ће се смањити , а потражња за електронским новцем ће се повећавати.
„Након смањења зараде „рудара“ електронског новца, смањиће се и понуда биткоина. Сходно томе, повећаће се вредност електронског новца. Ако повучемо аналогију са нафтом, онда говоримо о смањењу глобалне производње криптовалута за готово половину“, објаснио је Кириенко.
