Приступи генске терапије се прилично споро уводе у практичну медицину због високих ризика и трошкова. Корекција патолошких процеса уз помоћ генетски модификованог леукоконцентрата може бити један од револуционарних праваца у генској терапији, наводи прес-служба Руског научног фонда.
Последњих година, како преносе руски медији, научници су почели активно да истражују да ли је могуће употребом генске терапије не променити функционисање људског организма у целини, већ створити ћелијске културе пацијената које се касније могу унети у организам и на тај начин „исправити“ различити недостаци у његовом раду.
На пример, једна од последњих Нобелових награда за физиологију и медицину додељена је за стварање Цар-Т терапије, која се своди на то да лекари ваде имунолошке ћелије из тела пацијента, репрограмирају их и враћају назад у тело. Промена структуре ДНК тера их да се активније боре против рака, али не утиче на организам у потпуности. Слични приступи се развијају сада у борби против дијабетеса и неуро-дегенеративних болести.
Биолози из Казања створили су технику уз помоћ које се може јефтино и брзо произвести леукоконцентрат — велике количине таквих генетски модификованих имуних ћелија које прилагођавају за решавање разних проблема. Да би то постигли, потребно их је извући из узорка крви помоћу реагенса који су створили руски истраживачи, као и обрадити посебним ретровирусом који ће убацити потребне гене или уклонити остале делове ДНК из ћелијског генома.
Научници сматрају да ће њихова технологија омогућити људима да се носе са последицама можданог удара, повреда нервних ћелија и болести нервног система. Поред тога, може да побољша имунитет код вирусних болести и елиминише поремећаје згрушавања крви, као и да повећа брзину регенерације коштаног ткива.
Прочитајте:
