Ступила је на снагу одлука Доналда Трампа о забрани уласка у САД лицима која су посетила земље Шенгенске зоне у периоду од 14 дана пре доласка у Сједињене Државе. Ограничење је уведено засада на 30 дана и узроковано је пандемијом коронавируса коју је прогласила Светска здравствена организација.
За Европу је потез америчког председника био непријатно изненађење, јер је Вашингтон одлуку објавио „без упозорења и координације“. Међутим, овакве акције су у потпуности у складу са мерама које предузимају многе земље. У Израелу све који су стигли из иностранства шаљу у двонедељни кућни карантин. Власти не дозвољавају смештање у хотелима.
Ступила је на снагу и одлука о ограничавању ваздушног саобраћаја између Русије и четири европске државе — Италије, Немачке, Француске и Шпаније. Остале су активне неке уобичајене руте, углавном до главних градова. Поред тога, искључиво у сврху евакуације руских држављана у њихову домовину, биће активни само чартер-летови. Москва је увела забрану издавања виза италијанским грађанима, осим радних виза и виза за друге сличне циљеве.
Међу земљама које су пооштриле визни режим су Индија, Тајланд и Шри Ланка. Списак ће се вероватно ширити, наводи у ауторском тексту за РИА Новости Ирина Алкснис.
У компликованој ситуацији је Украјина. Прекид значајног дела европске економије, посебно у области туризма и трговине, довео је до тога да су без посла остале хиљаде украјинских радника миграната, којих је много и у самој Италији. Многи се враћају кући, стварајући претњу од избијања вируса у земљи — узимајући у обзир стање украјинског здравственог система и ефикасност државе у целини, што може имати тешке последице.
Међународни састанци и догађаји, укључујући и оне на високом нивоу, масовно се отказују. Пример је министарска конференција Светске трговинске организације (СТО), која је требало да се одржи у Казахстану.
У Канади су одбили да буду домаћини Светског првенства у уметничком клизању, а у Сједињеним Државама фазе Светског купа у скијању. Још није до краја јасна судбина летње Олимпијаде у Токију. И Међународни олимпијски комитет и јапанске власти још увек су одлучне да спроведу све планове у предвиђеним роковима, што је и разумљиво јер ће одлагање, а посебно отказивање, довести до колосалних губитака.
Глобализација умире пред нашим очима
Стручњаци су једногласни: тренутни процеси наносе озбиљан ударац националној економији и глобализованом свету.
Међутим, није ствар само у економским проблемима. Ништа мање, али на свој начин, још је важнији људски аспекат глобализације који пред нашим очима доживљава кардиналну трансформацију — он умире. Или боље речено — убијају га.
Идеја отвореног света у којем свако може слободно изабрати место на којем жели да се налази (привремено или трајно) јесте фетиш савремене цивилизације, једна од њених главних вредности, која је прилично успешно реализована.
Било какви изузеци од овог правила су деценијама служили као повод за разоткривање „варварства и тираније“ одређених држава. Раније су СССР стигматизовали као земљу која жестоко ограничава своје држављане када је реч о путовањима у иностранство, а последњих година Запад се сам затвара од многих држава, као што су, на пример, урадиле Сједињене Државе за Сирију, Иран и Ирак 2017. године: режим је недоличан, па дакле ни држављани одређене земље нису заслужили право да уживају благодети слободног света.
Идеја да свако има право да живи, ради или се одмара било где у свету, где пожели, проширила се у скоро читавом човечанству. У том смислу нема суштинске разлике између избеглица које у овом тренутку освајају границе Европске уније и оних који редовно одржавају форум у Давосу или између представника руске средње класе који је отпутовао на одмор у Италију, и радника миграната са запада Украјине, који га служи у римском хотелу.
Међутим, такав поглед на свет и навике формиране на основу њега, престају да постоје. Радни, годишњи и животни планови пропадају, људи имају озбиљне финансијске губитке и подлежу санкцијама државе (од карантина до евакуације). Притом се то дешава у разним земљама, независно од тога које место имају у рејтингу демократије и слободе.
Штавише, чињеница да су Сједињене Државе на челу светског покрета „седите кући, конзумирајте домаће“ убија сваку наду да је оно што се дешава краткорочно и да ће се након ванредне ситуације изазване пандемијом, све вратити на своје место.
Пре би се рекло да тренутни догађаји више изгледају као упозорење да је ово само почетак и да ће, како време одмиче, ситуација бити још озбиљнија.
О утицају коронавируса на светску е
